Петак, 22. децембар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Разговори с разлогом:
Нина Живанчевић „Оно што се памти“ (Корнет, 2017)
Александра Манчић „Егзотизам и канибализам“ (Службени гласник, 2017)
Учествују:
Нина Живанчевић
Александра Манчић
Павле Ћосић
Уређује и води Дејан Симоновић
Нина Живанчевић ОНО ШТО СЕ ПАМТИ
Књига ОНО ШТО СЕ ПАМТИ Нине Живанчевић припада новом, хибридном жанру теоријско-прозног, антрополошког есеја. Он се донекле ситуира у жанр путописа, али је више писан у духу истраживања Великог Другог, у линији Маргарет Мид и Клод Леви Строса, значи више је антрополошки сусрет са климом и животом других а мање путописан опис места кроз које пролазимо. Или, просто речено, ако је путопис опис, монолог аутора над оним што види и осети док путује кроз одређене пределе, оваква врста антрополошког есеја, који нам нуди Нина Живанчевић, је ДИЈАЛОГ култура, дијалог аутора и његове културе, са оном културом коју посећује. Аутор се ту не ставља у улогу повлашћеног, доминантног контемплатора или одреднице која одређује нову културу коју посматра. Они се прожимају. Сходно овоме, у првом делу свог путовања Нина Живанчевић ступа у дијалог са Анри Мишоом који је давно пре ње путовао у Индију и оставио запис о култури Азије. Следе дијалози Живанчевићеве са Египтом, Италијом, Шпанијом и Перуом. Ово су пре свега есејистичке контемплације у духу анархо антрополога Дејвида Гребера који је коментарисао у поговору ово штиво, сврставајући га у доба пост-роботске комуникације “АНТРОПОЦЕНА”, а мање описни путописи.
Александра Манчић ЕГЗОТИЗАМ И КАНИБАЛИЗАМ
У књизи се истражују могућности извођења својеврсне експерименталне теорије, која у критичким и у историјским терминима промишља тесну прожетост књижевности на различитим језицима и из различитих култура. Посебан нагласак је стављен на трансмисије између ексцентричних поља у транскултурним комуникацијама. У тим трансмисијама релеји на српским и балканским културним просторима добијају посебан значај. У овом по много чему пионирском раду указује се на вишедимензионалност и, у крајњој линији, необухватљивост транскултурних проблема у „дисциплиноване“ научне обрасце. Резултат истраживања је у артикулацији приступа који комбинује знања из различитих уметности и различитих научних области, као и различите методе и дискурсе, и указује на лудичку димензију као нужан елемент у оваквим истраживањима.