Оливера Ђурђевић
2012 до 2020. год.
За сајт www. Србија против смртне казне редовно објављује радове на тему Смртна казна у књижевности http://www.smrtnakazna.rs/sr-latn-rs/teme/smrtnakaznauknji%C5%BEevnosti.aspx
Тако је у последњих осам година настала јединствена у свету хрестоматија која се може наћи на том сајту
Књиге:
Без анестезије, Народна књига 2001. год.
Приче на ћошку, Службени гласник, 2011.
Радио-драме:
- Улица са једним бројем
- Писци у рату, радио-драма
- Голе душе (награда на Фестивалу документарне радиофоније ФЕДОР)
- Сањарење (награда на Фестивалу документарне радиофоније ФЕДОР)
- Поетика доколице – Хорска етида, документарна радио драма, представљала Југословенску радио-телевизију на ITALIA PRIZE (преведена на енглески и француски)
- Сан летње ноћи по Станоју Ћебићу
Преведена дела:
- Поетика доколице-Хорска етида документарна радио драма (преведена на енглески и француски јер је представља ЈРТ на ITALIA PRIZE)
Награде и признања:
Награде за документарне радио драме: Поетика доколице, Сањарење, Голе душе
Најбољи новинар између два Сајма књига
У време студија била уредник у „Радио Студентском граду“, затим радила у „Студенту“, па у Драмском програму Радио Београда, писала у: „Интервијуу“, „Грађанину“, „Блицу“, у „Гласу јавности“ уређивала недељни додатак посвећен књизи „Излог књиге“. Радила и у недељнику „Европа“, сарађивала у „Времену“. Била уредница у „Земљи“, месечнику који је покренуо С. Басара. Сарађивала у месечнику „Статус“. Ауторка неколико стотина интервјуа са домаћим и страним писцима, углавном за мали и обично никада плаћени хонорар. Због свог неподношљивог карактера вечито у сукобу са уредницима, политикантима. Због непристајања да “скратим и избацим“ неке делове који нису одговарали „уређивачкој политици“ Драмског програма документарна радио драма Писци у рату забрањен јој је улаз у Радио- Београд 1995. године, но та драма је емитована на Радију Б92. Све у свему, један отужно српски, новинарско-женски животопис.