Среда, 8. 3. 2023. у 18 сати
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Треба ли да се повлачимо?
-осмомартовски одговори-
Српске књижевнице и књижевници читају своје радове на трибини посвећеној Дану жена
Овако је писала Надежда Петровић Министарству просвете, пре више од једног века:
… Успех рада једног уметника општег је значаја. Развитак, напредак и успешан рад на уметности, упорно тражи да уметник стално одржава везу са културним западом, ради свога уметничког рада и стварања… Ове везе уметник не сме прекидати дугим вишегодишњим паузама… Слободна сам, Господине министре напоменути да овај напредни принцип само према уметницима и уметничким радницима није примењиван. Само се њима не даје ни времена ни средстава да се кад и кад врате културном западу, на проучавање уметности, њених нових принципа, успеха и разрешених проблема. Ова строгост била је од штете по наше опште културно развијање…
У протоколима Министарства нема трага следећем писму које је остало у њеној заоставштини:
… Сем многобројних одсустава која су давана, помоћ и дупли хонорари давани су и уметницима… а на мени се примењују све мере о штедњи. Овим се доказује само да у нашој земљи, којој сам ја доста и радила и урадила – она се за мене назива само по имену моја Отаџбина, јер ме штети и експлоатише равних 16 година – дакле да у њој могу да живе само улизице, полтрони, непоштени итд., да јој нису потребни успеси умних и способних људи и жена, пуних активности, а индивидуални људи ваља да се повлаче, јер не налазе ослонца тамо где треба да га налазе…