МЕЂУНАРОДНА КЊИЖЕВНА КОЛОНИЈА СРПСКО КЊИЖЕВНО ДРУШТВО – КРУПАРА
Време: 27–30. новембар 2025. године
Место: комплекс Крупара, Бачко Душаново
Учесници овогодишње Међународне књижевне колоније СКД–Крупара су Агњешка Жуховска-Арент (Agnieszka Żuchowska-Arendt), Пољска; Рафаел Бодримон (Raphaël Baudrimont), Француска; Надежда Пурић Јовановић и Мирко Демић (Србија).

Међународна књижевна колонија СКД–Крупара је место сусрета књижевника и књижевних преводилаца. Место прожимања језика, култура, књижевних приступа и искустава. Место размене и подстицаја.
То је прилика да се, у непосредном сусрету, писци и преводиоци упознају боље, дубље, свестраније, свеобухватније.
Колонија се одржава од 2019. године у прелепом амбијенту комплекса Крупара у Бачком Душанову код Суботице, захваљујући предусретљивости породице Анђелић, и уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије.
Почива на плодотворном партнерству једног репрезентативног удружења у култури и угледног комплекса Крупара, чији је власник уважени хирург-гинеколог др Лука Анђелић, интелектуалац и мецена.
У комплексу Крупара се од фебруара 2008. године одржава веома успешна књижевна трибина коју уређује и води књижевник Ђорђе Кубурић, уз учешће више од стотину знаменитих савремених књижевника.
Учесници овогодишње Међународне књижевне колоније СКД–Крупара су Агњешка Жуховска-Арент (Agnieszka Żuchowska-Arendt), Пољска; Рафаел Бодримон (Raphaël Baudrimont), Француска; Надежда Пурић Јовановић и Мирко Демић (Србија).
Уредници: Ђорђе Кубурић и Дејан Симоновић.

Подробније →

Кога су данас убили – Чекајте да укључим Б-92, да чујем кога су данас убили – покушавам да се шалим са мајстором који није прави мајстор него је инжењер, на минималцу са женом и ситном децом, па фарба ограде на терасама, врата гаража, буши рупе у бетону, а уме и да кречи.

• Бошка Перошевића – каже.

Подробније →

Разговор водио: Саша Обрадовић

„Свака марионета има душу. Треба је открити.“

Тако нам говори Лучијан Дан Теодоровић (Lucian Dan Teodorovici, 1975), румунски писац, сценариста и позоришни редитељ, у свом најпознатијем роману Матеј Брунул, који је у преводу Даниеле Попов објавила издавачка кућа Блум 2022. године.

Теодоровић нам у овом роману нуди причу о судбини Бруна Матеја, младог занесењака из луткарског позоришта, који је педесетих година прошлог века допао румунских казамата. Бруно Матеј није један од оних источноевропских књижевних јунака који страдају због својих уверења или логичког отпора изопаченом политичком систему, као што је то случај с многим ликовима Киша, Конрада, Кундере, Хавела, Пекића, Д. Михаиловића – не, управо његова најчистија идеолошка и друштвена невиност и наивност чини га тотално изложеним пакленим силама света у ком се затекао. Иако објављен 2011, овај роман, по својој тематици и поетици, у свему припада ХХ веку, који је отпочео Кафкиним слутњама злог процеса, а завршио се романима о тоталитарним режимима Источног блока и баналности зла. Подробније →