Српско Књижевно Друштво - Сајт Српског Књижевног Друштва – репрезентативног удружења у култури

Преминуо је Здравко Крстановић

Здравко Крстановић

(30. јул 1950 – септембар 2024)

Рођен је у Сиверићу у Далмацији 30. јула 1950. године, преминуо је у Београду, септембра 2024. године. Био је песник, прозаиста, критичар, драмски писац и сценарист, члан Српског књижевног друштва. Гимназију је похађао у Книну и Сплиту, југославенске језике и књижевности и компаративну књижевност дипломирао је на Филозофском факултету у Загребу. До октобра 1991. живео је у Сплиту, а отада је живео у Београду. Подробније →

Завршена Шеста међународна књижевна колонија СКД-Крупара

Завршена је Шеста међународна књижевна колонија СКД-Крупара
27-31. август 2024.
Аудио запис:

Учесници Русанка Љапова (Русанка Ляпова), Бугарска; Олга Лалић Кровицка (Olga Lalić-Krowicka), Пољска; Петер Божик (Bozsik Péter), Мађарска; Љубица Арсић, Војислав Карановић и Дејан Алексић (Србија). Уредници: Ђорђе Кубурић и Дејан Симоновић.
Колонија се одржава од 2019. године у прелепом амбијенту комплекса Крупара у Бачком Душанову код Суботице, захваљујући предусретљивости породице Анђелић, и уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије.

Брошуру Колоније можете наћи на: https://www.skd.rs/wp-content/uploads/projekti/MKKBrosura2024net.pdf

Завршно вече Међународне књижевне колоније СКД-Крупара и Ликовне колоније КрупарАРТ

Учесници Шесте међународне књижевне колоније СКД-Крупара

Међународна књижевна колонија СКД-Крупара

27-31. август 2024.

Учесници

Русанка Љапова (Русанка Ляпова), Бугарска; Олга Лалић Кровицка (Olga Lalić-Krowicka), Пољска; Петер Божик (Bozsik Péter), Мађарска; Љубица Арсић, Војислав Карановић и Дејан Алексић (Србија).

Уредници: Ђорђе Кубурић и Дејан Симоновић.

Русанка Љапова (Русанка Ляпова), Бугарска

Рођена 1966. у Бугарској, у Бургасу, на обали Црног мора. Завршила славистику на универзитету у Софији и затим радила као лектор за српскохрватски језик на универзитетима у Пловдиву и Великом Трнову и као професор српског језика на Војној академији у Софији. Десетак година живела као слободни уметник и бавила са преводима, а тренутно поново ради на Војној академији као професор бугарског језика.

Још од студија се бави превођењем које је постало њена стална љубав и занимање. Као млади преводилац добила супсидијум Међународног фонда In Tranzitum за двонедељни боравак у Београду у априлу 2000. године. Сарађивала је у заједничком бугарско-српско-македонском пројекту посвећеном женској поезији деведесетих година, у организацији воркшопа са истом темом и превела песме за Антологију 33 песникиња из Србије, Македоније и Бугарске, коју је званично представила у мају 2004.године на БЕПС-у. На почетку је више преводила поезију али са годинама радије преводи прозу и понекад драме. Превела више од 50 књига различитих српских, хрватских, босанских и македонских аутора. Између њих су Мирослав Крлежа, Борислав Пекић, Александар Тишма, Милорад Павић, Михајло Пантић, Светислав Басара, Јовица Аћин, Давид Албахари, Миљенко Јерговић, Дубравка Угрешић, Фарук Шехић, Влада Урошевић и др.

Од 2003. године је члан Бугарског Савеза преводилаца и од 2009. године – Клуба позоришних преводилаца.

Била је резидент Удруге Курс у 2017. и 2019. године је била члан међународног жирија за доделу Његошеве награде.

За превод романа Милорада Павића Предео сликан чајем (2010.) добила је награду Бугарског Савеза преводилаца, а 2014. године за превод „Мама Леоне“ Миљенка Јерговића – награду за изузетна достигнућа у области превођења.

Сваким новим радом осећа да све мање зна о уметности превођења. Воли море, али живи у Софији, далеко од њега, воли да чита из задовољства и да се састаје са пријатељима, али за ове ствари има све мање времена. Схвата да је превођење усамљена, свеобухватна активност која постепено претвара њен живот у странице преведених текстова, измештајући га га из опипљиве стварности у област фикције.

Подробније →

Најужи избор приповедачких књига за Награду „Воја Чолановић“

Најужи избор приповедачких књига за Награду „Воја Чолановић“

На седници одржаној 19. августа 2024. године, жири, који ради у саставу: Љубица Арсић, Јелене Ленголд и Васа Павковић (председник) одлучио је да у најужи избор уврсти четири приповедачке књиге. То су:

Љиљана Ћук, Услови нису битни, Партизанска књига
Татјана Јанковић, Поглед под сукњу света, Агора
Маријана Чанак, Пут од црвене цигле, Bulevar books
Срђан В,Тешин, Црна Анђелија, Архипелаг

На конкурс за књижевну награду „Воја Чолановић“ пристигло је 45 књига.

Добитник ће бити проглашен до 10. септембра.

Награда ће бити свечано уручена 16. септембра.

Награду додељује Српско књижевно друштво уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије.

Српско књижевно друштво

Београд, 19. август 2024.

Шеста Међународна књижевна колонија СКД-Крупара

Од 27. до 31. августа 2024. године, у предивном амбијенту комплекса Крупара, у Бачком Душанову код Суботице, одржаће се шеста Међународна књижевна колонија СКД-Крупара, место сусрета, упознавања и размене књижевних искустава књижевника из Србије и преводилаца/слависта из иностранства.

Учесници овогодишње Међународне књижевне колоније СКД–Крупара су Русанка Љапова (Русанка Ляпова), Бугарска; Олга Лалић Кровицка (Olga Lalić-Krowicka), Пољска; Петер Божик (Bozsik Péter), Мађарска; Љубица Арсић, Војислав Карановић и Дејан Алексић (Србија).

Уредници: Ђорђе Кубурић и Дејан Симоновић.

Подробније →

Преминуо Богдан А. Поповић

Преминуо је Богдан А. Поповић, књижевни критичар, уредник, антологичар, приређивач, члан Српског књижевног друштва и српског ПЕН центра.

Рођен у Новом Саду 1936, дипломирао Општу књижевност и теорију књижевности на београдском Филолошком факултету.

Од 1962. до 1982. у Књижевним новинама имао низ задужења, као коректор, лектор, секретар редакције, оперативни уредник, в.д. главног и одговорног уредника.

Као стипендиста Фулбрајтовог програма предавао југословенску књижевност на два америчка универзитета.

Десет година био уредник у издавачкој кући ,,Просвета“ где је уређивао песничка издања, цела кола нових песничких књига, изабрана дела, речнике, преведена издања. Подробније →