Додела награде Биљана Јовановић за 2023. годину – видео

Додела награде Биљана Јовановић за 2023. годину Бори Ћосићу и Срђану Вучинићу
Пoнедељак, 30. септембар 2024. у 19 сати
Трибина Српског књижевног друштва Француска 7, Београд
Учествoвали:
Добитници награде: Бора Ћосић и Срђан Вучинић
Драган Бошковић, председник жирија
Председник УО СКД-а Ненад Милошевић

Додела награде Биљана Јовановић за 2023. годину

Трибина Српског књижевног друштва
Француска 7, Београд
Додела награде Биљана Јовановић за 2023. годину
Бори Ћосићу и Срђану Вучинићу
Пoнедеља
к, 30. септембар 2024. у 19 сати
Учествују:
Добитници награде и чланови/чланице жирија Драган Бошковић, Даница Вукићевић, Тијана Матијевић
Ненад Милошевић


Подробније →

ОТКАЗАНО: Сећање: Богдан А. Поповић (1936–2024)

ДОГАЂАЈ ЈЕ ОТКАЗАН

Сећање

Богдан А. Поповић (1936–2024)

 Српско књижевно друштво

Француска 7. Београд

Четвртак, 26. септембар у 19 сати

Учествују:

Милица Мустур

Соња Миловановић

Владимир Вукомановић Растегорац

Води:

Дејан Симоновић

Подробније →

Додела награде “Воја Чолановић” Маријани Чанак

Трибина Српског књижевног друштва
Француска 7, Београд
Додела награде Воја Чолановић
Маријани Чанак
за збирку прича Пут од црвене цигле
понедељак, 16. септембар 2024. у 19 сати

Учествују:
Маријана Чанак
Љубица Арсић
Ненад Милошевић Подробније →

Маријана Чанак добитница награде „Воја Чолановић“

Српско књижевно друштво објављује да је жири за доделу награде „Воја Чолановић“, у саставу Јелена Ленголд, Љубица Арсић и Васа Павковић (председник) једногласно донео одлуку да се награда за најбољу приповедачку књигу објављену у 2023. додели збирци  Пут од црвене цигле Маријане Чанак (у издању Bulevar Booksa из Новог Сада). Ова књижевна награда се додељује по први пут, с намером да чува успомену на великог прозног писца Воју Чолановића и укаже на значај приповетке као књижевног жанра.

Подробније →

Преминуо је Здравко Крстановић

Здравко Крстановић

(30. јул 1950 – септембар 2024)

Рођен је у Сиверићу у Далмацији 30. јула 1950. године, преминуо је у Београду, септембра 2024. године. Био је песник, прозаиста, критичар, драмски писац и сценарист, члан Српског књижевног друштва. Гимназију је похађао у Книну и Сплиту, југославенске језике и књижевности и компаративну књижевност дипломирао је на Филозофском факултету у Загребу. До октобра 1991. живео је у Сплиту, а отада је живео у Београду. Подробније →

Завршена Шеста међународна књижевна колонија СКД-Крупара

Завршена је Шеста међународна књижевна колонија СКД-Крупара
27-31. август 2024.
Аудио запис:

Учесници Русанка Љапова (Русанка Ляпова), Бугарска; Олга Лалић Кровицка (Olga Lalić-Krowicka), Пољска; Петер Божик (Bozsik Péter), Мађарска; Љубица Арсић, Војислав Карановић и Дејан Алексић (Србија). Уредници: Ђорђе Кубурић и Дејан Симоновић.
Колонија се одржава од 2019. године у прелепом амбијенту комплекса Крупара у Бачком Душанову код Суботице, захваљујући предусретљивости породице Анђелић, и уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије.

Брошуру Колоније можете наћи на: https://www.skd.rs/wp-content/uploads/projekti/MKKBrosura2024net.pdf

 

Учесници Шесте међународне књижевне колоније СКД-Крупара

Међународна књижевна колонија СКД-Крупара
27-31. август 2024.
Учесници
Русанка Љапова (Русанка Ляпова), Бугарска; Олга Лалић Кровицка (Olga Lalić-Krowicka), Пољска; Петер Божик (Bozsik Péter), Мађарска; Љубица Арсић, Војислав Карановић и Дејан Алексић (Србија).
Уредници: Ђорђе Кубурић и Дејан Симоновић.
Русанка Љапова (Русанка Ляпова), Бугарска
Рођена 1966. у Бугарској, у Бургасу, на обали Црног мора. Завршила славистику на универзитету у Софији и затим радила као лектор за српскохрватски језик на универзитетима у Пловдиву и Великом Трнову и као професор српског језика на Војној академији у Софији. Десетак година живела као слободни уметник и бавила са преводима, а тренутно поново ради на Војној академији као професор бугарског језика.
Још од студија се бави превођењем које је постало њена стална љубав и занимање. Као млади преводилац добила супсидијум Међународног фонда In Tranzitum за двонедељни боравак у Београду у априлу 2000. године. Сарађивала је у заједничком бугарско-српско-македонском пројекту посвећеном женској поезији деведесетих година, у организацији воркшопа са истом темом и превела песме за Антологију 33 песникиња из Србије, Македоније и Бугарске, коју је званично представила у мају 2004.године на БЕПС-у. На почетку је више преводила поезију али са годинама радије преводи прозу и понекад драме. Превела више од 50 књига различитих српских, хрватских, босанских и македонских аутора. Између њих су Мирослав Крлежа, Борислав Пекић, Александар Тишма, Милорад Павић, Михајло Пантић, Светислав Басара, Јовица Аћин, Давид Албахари, Миљенко Јерговић, Дубравка Угрешић, Фарук Шехић, Влада Урошевић и др.
Од 2003. године је члан Бугарског Савеза преводилаца и од 2009. године – Клуба позоришних преводилаца.
Била је резидент Удруге Курс у 2017. и 2019. године је била члан међународног жирија за доделу Његошеве награде.
За превод романа Милорада Павића Предео сликан чајем (2010.) добила је награду Бугарског Савеза преводилаца, а 2014. године за превод „Мама Леоне“ Миљенка Јерговића – награду за изузетна достигнућа у области превођења.
Сваким новим радом осећа да све мање зна о уметности превођења. Воли море, али живи у Софији, далеко од њега, воли да чита из задовољства и да се састаје са пријатељима, али за ове ствари има све мање времена. Схвата да је превођење усамљена, свеобухватна активност која постепено претвара њен живот у странице преведених текстова, измештајући га га из опипљиве стварности у област фикције.

Подробније →