Повлаштени градски превоз за самосталце Београда

Од 08.09.2022. године почиње издавање персонализованих картица за категорију ”Слободни уметници”, право на ову картицу имају самостални уметници са списка који смо доставили Секретаријату за јавни превоз, то јест сви самосталци са територије Београда.

Издавање картица за ову категорију корисника врши се искључиво у корисничким сервисима ”БеоГРАДСКА Картица”, у згради РК ”Београд” /Масарикова 5, други спрат/ или у згради ”Lukoil” /Булевар Михајла Пупина 165д/.

Картица ће важити најдуже до једне године.

Издавање картице према ценовнику кошта 250 динара а након издавања врши се месечна допуна на киоску по цени 1090 за 1. зону, 1120 за зону 1,2 (исто као и остали повлашћени).

Приликом издавања персонализоване картице корисници су у обавези да доставе фотокопију личне карте (оригинал на увид), као доказ о пребивалишту на територији града Београда.

Међународна књижевна колонија СКД–Крупара 2022

Међународна књижевна колонија СКД–Крупара 2022
23–27. август 2022.
Бачко Душаново
Организација: комплекс Крупара и Српско књижевмо друштво
Подршка: Министарство културе и информисања Републике Србије
Учесници: Викторија Радич (Србија/Мађарска), Мари Алперман (Немачка), Енрико Даванцо (Италија), Мирјана Митровић, Зоран Ђерић (Србија), Иван Антић (Словенија/Србија).
Уредници и модератори: Ђорђе Кубурић и Дејан Симоновић
Више на: http://www.skd.rs/wp-content/uploads/projekti/MKKBrosura2022.pdf

Песнички дијалог: Санда Ристић Стојановић и Маријана Јовелић

Видео: https://youtu.be/ahI15azbK3g

Песнички дијалог:

Санда Ристић Стојановић: НЕРВИ ВРЕМЕНА XXI ВЕК

Маријана Јовелић: УЛАЗНА РАНА

Петак, 10. јуни у 19 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7

Разговарају:

Санда Ристић Стојановић,

Маријана Јовелић

Води: Мирјана Митровић Подробније

Марија Кнежевић: МОЈЕ ДРУГО ТИ и BREATHING TECHNIQUE

Аудио запис

Видео запис

Марија Кнежевић

МОЈЕ ДРУГО ТИ

Контраст издаваштво, Београд, 2019 – избор уредница Јелена Ниџовић

BREATHING TECHNIQUE, 2020

Америчко двојезично издање Zephyre Press из Масачусетса – избор и превод Sibelan Forester

Четвртак, 02. 06. 2022. у 19 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

О књигама разговарају Марија Кнежевић и Даница Вукићевић Подробније

Дисово пролеће у Београду

Промоција лауреата и издања 59. Дисовог пролећа
Учествују:
Добитник Дисове награде
Драган Бошковић
Награде Млади Дис и
Награде за есеј,
чланови жирија
Понедељак, 23. мај 2022. у 12 сати
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Соња Атанасијевић СПАВАЈ, ЗВЕРИ МОЈА

Видео запис: https://youtu.be/KUgZ_1ElHm0

Соња Атанасијевић

СПАВАЈ, ЗВЕРИ МОЈА

Издавач: Блум издаваштво, Београд

Четвртак, 19. 05. 2022. у 20 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Учествују:

Књижевна критичарка др Наташа Анђелковић, уредник Александар Шурбатовић и ауторка, модератор Дејан Симоновић.

Одломке из романа интерпретира глумица Тара Ђурашиновић.

 

Прича о усамљености и депресији, о вечитој потреби за љубављу у једној дистопијској атмосфери, у којој се рађа све мање деце, читава насеља остају без деце, затварају се школе и вртићи… Радња се одвија у Београду, 2027. године. Подробније

Марији Караклајић награда Биљана Јовановић за 2021. годину

САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА

ЗА НАГРАДУ БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ ЗА 2021. ГОДИНУ

           На конкурс за Награду БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ за 2021. коју додељује Српско књижевно друштво, конкурисало је 220 наслова најразличитијих жанрова. У шири избор уврштено је двадесет наслова, а у ужи следећих пет:

 

Бора Ћосић, Без, Лом, Београд, 2021.

Давид Албахари, Поговор, Чаробна књига, Београд, 2021.

Марија Караклајић, Лице од стакла, Архипелаг, Београд, 2021.

Милкица Милетић: Менует у шејтановим папучама, Дерета, Београд, 2021.

Златко Паковић, Јеретичка литургија, Zepter Book World, Београд, 2021.

На седници одржаној 04. априла 2022, жири Награде БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ, у саставу Драган Бошковић (председник), Ана Стишовић Миловановић и Ти

јана Матијевић, једногласно је донео одлуку да се Награда БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ за 2021. годину додели књизи:

ЛИЦЕ ОД СТАКЛА

МАРИЈЕ КАРАКЛАЈИЋ

  Подробније

Сећање на Стевана Тонтића

 

Сећање на Стевана Тонтића

Уторак, 12. април 2022. у 19:00

Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Видео: https://youtu.be/gCAC42rmRzY

Учествују: Радмила Гикић Петровић, Милован Марчетић, Гојко Божовић, Вуле Журић, Михајло Пантић

Модераторка Снежана Минић Вељовић

 

Стеван Тонтић (Грдановци, Сански Мост, 1946 – Нови Сад, 2022) био је члан и председник Скупштине Српског књижевног друштва.

Писао је поезију, прозу, есеје, критику и преводио с немачког језика. Саставио је неколико антологија, међу њима и веома запажену антологију Модерно српско пјесништво (1991), с обухватом српских песника 20. века из Југославије и дијаспоре. (Била је то прва антологија српске поезије у историји БиХ.) Приредио је издања већег броја писаца (П. Кочић, Б. Ћопић, Н. Шоп, Д. Максимовић, В. Попа, С. Раичковић, М. Диздар, Д. Трифуновић, Д. Колунџија и др.) Био је три године члан НИН-овог жирија критике за роман године. Члан  Српског и Немачког ПЕН-центра, Српског књижевног друштва и Удружења књижевних преводилаца Србије. Collegium Europaeum Jenense (Јена) изабрао га је за свог дописног члана, што је „признање за изванредан рад на разумевању међу народима.“ Подробније

Где се гура култура: одговори Покрета слободних грађана

ГДЕ СЕ ГУРА КУЛТУРА?

Покрет слободних грађана одговара на 13 питања о култури које је поставило Српско књижевно друштво.

Културна политика је врло важан део програма Покрета слободних грађана и зато смо морали да дамо одговоре на ваших 13 питања, иако смо свесни да је ово само мали део проблема и питања везаних за културу. Увек смо ту да дамо одговоре и на сва друга питања.

  1. Сматрате ли да је уметнички рад и, уопште, рад у култури одговарајуће плаћен? Шта бисте предузели у смислу побољшања материјалног статуса уметника?

Сматрамо да рад у култури није довољно плаћен нарочито јер не подлеже бенефитима тржишта већ је део управе. Потребно је повећати број запослених, усагласити Закон о раду, Закон о јавним набавкама и Закон о јавној управи са реалним потребама установа културе и установа заштите културних добара. Новим законима ћемо регулисати статус радника на привременим и повременим пословима и статусе ауторског рада.

Када је у питању уметнички рад, културним политикама ћемо стимулисати тржиште а добрим односима у региону отворити могућности за веће и шире уметничко стваралаштво а самим тим и побољшање материјалног статуса уметника.

  1. Сматрате ли да треба наставити с политиком штедње у култури и њеног сиромашења и маргинализовања?

Апсолутно не. Сматрамо да улагања у културу треба хитно повећати и да питања из културе треба актуелизовати. Подробније