Фото: породична архива

Преминуо је члан СКД Борислав Радосављевић.

Рођен је 1937. године у селу Јовцу. Основну школу завршио је у родном селу, гимназију у Ћуприји. Фебруара 1962. дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за Светску књижевност.

Радио је као новинар, главни уредник и директор јагодинског листа Нови пут.

Прву  књигу, роман Време кад смо женили Павла, објавио је 1971. године. Та књига, како су касније писале новине, донела му је „књижевну славу и сасвим некњижевну главобољу”. Доспео је на црну листу ондашњег режима и приморан је да напусти новинарство. Забрањено му је да објављује књиге. Касније су стеге попустиле, па је успевао да објављује, али су му врата ондашњих великих издавача остала затворена. Тако је демократске промене и долазак тржишних принципа и у издаваштво дочекао као мало познат писац чије књиге не обећавају профит, иако занимање оних малобројних читалаца који су имали прилике да их читају није никада престајало.

Објавио:

Време кад смо женили Павла (роман), 1971.

Доња мала (роман), 1981.

Раногрешници (роман), 1989.

Српски белег (приче), 1991.

Анђелко & другови (роман), 1993.

Ериксонови далеко (роман), 1997.

Злочин власти (чланци и полемике), 1997.

Трагање за вођом (оглед из историје разума), 2002.

Славолук (роман), 2005.

Моћ да се каже (дневник писца 1969 – 2000), 2008.

Из књижевне провинције (прикази, рецензије, беседе)

Белешке о веселишту (позоришне критике)

Кавкаски заробљеник (превод Пушкинове поеме), 2008.

Удворица (роман), 2015.

Да ли је Србија шугава (ТВ коментари), 2016.

Драма о одласку (роман), 2018.

Излет с пуковником (роман), 2020.

(Електронска издања свих књига доступна су на сајту borad.tk)