Бразилска књижевна академија , председник Marco Lucchesi, доделила је Славољубу Марковићу, председнику Управног одбора Српског књижевног друштва, специјалну комеморативну медаљу Euclides da Cunhа у знак пријатељства и почетка сарадње.
Самосталним уметницима Српског књижевног друштва је исплаћена државна помоћ за ублажавање последица епидемије COVID 19 у 2021. години.
Поводи:
ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ: Попечитељ здраваго разума
Четвртак, 17. јуни у 19 сати
Српско књижевно друштво, Француска 7
Разговарају:
Мирјана Драгаш, управница Задужбине „Доситеј Обрадовић“
Јасмина Ахметагић, књижевна критичарка
Душан Иванић, професор емеритус
Уређује и води: Мирјана Митровић Подробније
Градска библиотека Чачак је представила 58. Дисово пролеће у Српском књижевном друштву у Београду у понедељак, 24. маја у 12 часова. Том приликом су представљени лауреати и издања која прате манифестацију: поетска збирка изабраних песма Стевана Тонтића Звук судбине, звук прогонства, 52. број листа Дисово пролеће и каталог изложбе Граница повучена посред срца посвећене овогодишњем добитнику Дисове награде.
У програму учествују: лауреат Стеван Тонтић, председник жирија др Михајло Пантић, чланови жирија за Награду “Млади Дисˮ и Награду за есеј, добитници награда, директор манифестације др Богдан Трифуновић, уредник листа Дисово пролеће Тања Вуковић и аутор изложбе Биљана Раичић.
Видео: https://youtu.be/xtK2Xr7obPE
Аудио: https://www.mixcloud.com/srpskoknjizevnodrustvo/58-disovo-prole%c4%87e/
Градска библиотека Чачак вас позива на промоцију 58. Дисовог пролећа која ће бити одржана у Српском књижевном друштву у Београду у понедељак, 24. маја у 12 часова. Том приликом биће представљени лауреати и издања која прате манифестацију: поетска збирка изабраних песма Стевана Тонтића Звук судбине, звук прогонства, 52. број листа Дисово пролеће и каталог изложбе Граница повучена посред срца посвећене овогодишњем добитнику Дисове награде.
У програму учествују: лауреат Стеван Тонтић, председник жирија др Михајло Пантић, чланови жирија за Награду “Млади Дисˮ и Награду за есеј, добитници награда, директор манифестације др Богдан Трифуновић, уредник листа Дисово пролеће Тања Вуковић и аутор изложбе Биљана Раичић.
О роману Матична књига са Драшком Милетићем разговара Дејан Симоновић
Српско књижевно друштво, 14. мај 2021.
Видео:
Аудио:
Свима честитамо Светски дан књиге и ауторских права са жељом да наступе и завладају боља времена за књигу, ауторска права и свакако, ауторске хонораре.
Српско књижевно друштво
Репрезентативно удружење у култури
Српско књижевно друштво одлучно протестује против мешања ванкњижевних фактора у рад било ког књижевног жирија, а непосредно поводом недавног (не)додељивања награде „Мирослав Антић“ угледној књижевници Јелени Ленголд. За професионализам и солидарност!
У Београду, 23. 04. 2021.
Како се наводи на сајту Министарства културе и информисања:
Влада Републике Србије дала је данас сагласност да се лицима која самостално обављају уметничку или другу делатност у култури, утврђену од стране репрезентативног удружења у култури, исплати бесповратна новчана помоћ ради ублажавања последица насталих услед пандемије Ковид-19.
Уважавајући решења у европским државама које су овај проблем већ препознале, и имајући у виду последице ванредног стања, Министарство културе и информисања додељује бесповратну новчану помоћ, једнократно за период од два месеца. Подробније
Песме уврштене у књигу Дете настајале су у периоду од десетак година крајем прошлог и почетком овог века. Нису се уклапале у књиге које сам тих година објавио. Тако ми је изгледало. Остале су расуте по фасциклама, заборавио сам на њих. Кад сам релативно скоро написао песму Дете и још неколико песама у којима се помаља детињство, сетио сам се скрајнутих песама о добу у коме се биће формира. И после лако, веома брзо, склопио књигу. Имао сам могућност да бирам, било је стотинак песама на располагању. Оне су заправо чекале ту једну песму, која је нека врста објашњења и алибија.
Две године после објављивања књиге, неке ствари ми изгледају много јасније. На пример, јасно је да сам књигом Успон затворио једно поље тематских и мотивских интересовања, да сам грађу која је дуго била ипред мене разврстао и уобличио. Песнички језик који станује у књигама које претходе књизи Дете није желео да мења адресе. Добро му је и комотно тамо и нека тако и остане. Било је, стога, логично да нешто треба мењати. И промена је сама дошла, тихо, као на прстима, како то обично и бива; дошло је најпре подсећање на давне песме које су изгубиле наду да ће постати видљиве.
Славко Лебедински