Конкурс за награду „Биљана Јовановић“ за 2019. годину

Српско књижевно друштво расписује конкурс за награду „Биљана Јовановић“ за прозна, песничка и драмска дела први пут објављена 2019. године у штампаном издању.

Књиге (шест примерака, са назнаком: „за награду Биљана Јовановић“) треба послати најкасније до 28. 01. 2020. године на адресу: Српско књижевно друштво, Београд, Француска 7.

Жири ће радити у саставу: Снежана Божић, Весна Тријић (председница), Катарина Пантовић, Ђорђе Писарев, Александар Костадиновић. Подробније →

Преминуо Хуан Октавио Пренс

У Трсту, 14. новембра 2019. године, преминуо је књижевник Хуан Октавио Пренс.

 

Хуан Октавио Пренс рођен је у Енсенади (Ла Плата), 1932. године. Родну Аргентину напустио је 1975, као политички емигрант. Од 1962. до 1967. и од 1975. до 1978. године живео је у Београду, да би се 1978. године дефинитивно настанио у Трсту. За себе воли да каже да је Југоиталоаргентинац. Пренс је свој радни век провео као универзитетски професор шпанског језика и књижевности, а од седамдесетих година прошлог века  стекао је међународни углед као песник. Најважније његове песничке збирке јесу: Трг предграђа, Ла Плата (1961), Прамчана фигура, Ла Плата (1967), Чисти рачуни, двојезично издање (шпански-српскохрватски), Вршац (1979), Посланице из Новог света, Београд (1984), Забелешке из историје, Консепсион, Чиле (1986), Рез на живо, Буенос Аирес (1987). Подробније →

ИЗ ТРЕЗОРА НЕМАЧКЕ ПОЕЗИЈЕ

ИЗ ТРЕЗОРА НЕМАЧКЕ ПОЕЗИЈЕ

Уторак 12. новембар, у 19 часова

Српско књижевно друштво, Француска 7,

Гинтер Ајх, Гинтер Кунерт, Жужана Газе и Јан Вагнер у преводу Стевана Тонтића

Разговарају:

Стеван Тонтић

Даница Вукићевић Подробније →

ПИСМА ИЗ РАТА ЖАКА ВАШЕА

Програм СКД-а у Културном центру Србије у Паризу:

ПИСМА ИЗ РАТА ЖАКА ВАШЕА
ПАРИЗ – БЕОГРАД (1919–2019)

Субота, 9. новембар 2019. у 19 сати

Културни центар Србије у Паризу, 123, rue Saint Martin, 75004 Paris

Вече посвећено француско-српским књижевним односима кроз призму легендарне фигуре Жака Вашеа (1895–1919) и његових Писама из рата (1919). Овај дадаиста „денди ровова“ дубоко је обележио А. Бретона и француске дадаисте и надреалисте, али су му и београдски надреалисти посветили посебну пажњу кроз: преводе, колаже, анкете, рубрике у часописима, есеје, теоријске текстове… Подробније →

Осамнаеста Скупштина СКД-а

ПОЗИВ НА ОСАМНАЕСТУ СКУПШТИНУ

СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ДРУШТВА

 У складу са одредбама Статута, сазивам  XVIII редовну скупштину Српског књижевног друштва за суботу 2. новембра 2019. са следећим дневним редом:

  1. Усвајање Дневног реда
  2. Извештај Секретаријата и Надзорног одбора о раду СКД-а у 2019. години
  3. Избор новог члана Надзорног одбора наместо преминулог Зорана Пешића Сигме
  4. Изборнових чланова СКД-а
  5. Обнављање Иницијативе за повећање броја часова српског језика и књижевности у основним и средњим школама, Иницијативе за више простора посвећеног култури у електронским медијима и Иницијативе за повећање буџета за културу на најмање 1%; Предлог за усвајање ценовника књижевног рада
  6. Разно

Скупштина ће се одржати у просторијама Српског књижевног друштва у Француској 7, у Београду, с почетком у 12 сати.

Стеван Тонтић

председник Скупштине СКД-а

Жарко Радаковић: ПРЕВОДИТИ ХАНДКЕА

ПРЕВОДИТИ ХАНДКЕА

среда, 30. октобар у 20 сати

Српско књижевно друштво, Француска 7

Учествује књижевник и Хандкеов преводилац

Жарко Радаковић

„Преводећи Петера Хандкеа, ја сам га ја заправо читао изблиза, истраживао сам тајне његовог писања. И та близина овом писцу ми је значила много, већ и због моје посвећености неким екстраординарним ауторима. Тражио сам баш такве, бирао сам их и проналазио. Јулије Книфер, на пример; баш као и Ера Миливојевић; па Нина Попс; и, ето, Петер Хандке. Та четири аутора су ми толико богатсто, већ и у самом примицању њиховим уметностима. Већ су ми само они били довољни за мој комплетан доживљај уметности. А доживљај њих и њихове уметности морао је онда да ми буде и репертоар писања. Ја сам у свом писању примарно радио на митовима о Книферу, Хандкеу, Ери и Нини. Наравно да је полажење од доживљаја њихове близине и њихове уметности могло и морало ту, у мојој књижевности, да постане и полазиште у мом одношењу према свему осталом: према свету, према свакодневљу, политици, љубави, пријатељству, истинама, вери, и према мени самом… Превођење Петера Хандке је, дакле, део свега тога.“ (Ж. Р.)