Награђене књиге:
ИЗБРИСАНИ ТРАГОВИ
Војислав Карановић
Среда, 26. јуни у 19 сати
Српско књижевно друштво, Француска 7
О књизи говоре:
Милан Туцовић
Срђан Вучинић
Војислав Карановић
Уређује и води: Мирјана Митровић Подробније
Награђене књиге:
ИЗБРИСАНИ ТРАГОВИ
Војислав Карановић
Среда, 26. јуни у 19 сати
Српско књижевно друштво, Француска 7
О књизи говоре:
Милан Туцовић
Срђан Вучинић
Војислав Карановић
Уређује и води: Мирјана Митровић Подробније
Петак, 21. јуни у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7
Славимо:
ПОЧЕТАК ЛЕТА, СВЕТСКИ ДАН МУЗИКЕ
поетском прозом/поезијом: Ивана Миланков
виолина: Едит Македонска
води: Даница Вукићевић
Разговор с писцем:
МИТОПОЕТИКЕ
Миомир Петровић
Четвртак, 20. јуни у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7
Разговарају:
Миомир Петровић
Мирјана Митровић

ПУТНИК КА ОМЕГИ & ПРОЋИ ИСПОД ЧАРОБНОГ ЛУКА
Тања Крагујевић
Четвртак, 13 јуни у 19 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7
Учествују:
Владислава Гордић Петковић
Тамара Крстић
Тања Крагујевић
Уређује и води: Мирјана Митровић
Две књиге есеја и лирских записа Тање Крагујевић, Проћи испод чаробног лука, посвећена домаћим песницима (Десанка Максиммовић, Стеван Раичковић, Ристо Ратковић, Александар Ристовић, Петру Крду, Зоран Бундало, Љубиша Ђидић…) и Путник ка омеги, посвећена значајним именима светске поезије (Ева Зоненберг, Тони Хогланд,Вислава Шимборска), представљају омаж писца сопственом читању, или како у поговору каже Владислава Гордић Петковић, „уоченост властитости из друге оптике.“
Тања Крагујевић рођена је у Сенти, завршила је Филолошки факултет у Београду, објавила је бројне књиге есеја и тридесетак збирки поезије, међу којима књиге изабраних песама Стаклена трава, Ружа, одиста и Трн о свили. Поезија јој је заступљена у антологијама и превођена. Објављује и књижевну критику, а награђивана је за све области којима се бави (Бранкова награда, Ђура Јакшић, Исидора Секулић, Милан Богдановић, Милица Стојадиновић Српкиња, Десанка Максимовић, Ленкин прстен, Грачаничка повеља, Ристо Ратковић…)
Додела награде:
„ТРОНОШКИ РОДОСЛОВ“ МИЛИСАВУ САВИЋУ
Четвртак, 13. јуна у 12 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7
На церемонији уручења говориће:
Срба Игњатовић,
Слободан Џагић,
представник Епархије шабачке,
Милисав Савић
Уређује и води: Мирјана Митровић
Књижевна награда „Троношки родослов“ биће уручена писцу Милисаву Савићу за роман „Доктора Трубара и сестре му Симонете повест чудноватих догађаја у Србији“.
Жири, којим је председавао књижевни критичар Срба Игњатовић, истакао је „високе уметничке домете овог романа и изузетно постигнуће у модерном, романескном актуелизовању нашег епског митопоетског и запретеног историјског наслеђа“.
Оснивачи ове награде су Подрински културни клуб и Епархија шабачка, а овогодишњи спонзор „ГИТ „ВУК“ из Лознице.
Разговор с писцем:
Ивана Димић СВЕ У СВЕМУ
Среда, 12. јуни у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7
Учествују:
Васа Павковић
Ивана Димић
Подсећање:
30 ГОДИНА БЕЗ КИША
Среда, 5. јуни у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7
Учествују:
Гојко Божовић
Тамара Крстић
Вук Петровић
Уређује и води: Мирјана Митровић
На позив Савеза Срба у Румунији, у Темишвару су 24. и 25. маја гостовали чланови Српског књижевног друштва: Љубица Арсић, Ана Марија Грбић, Ненад Милошевић и Срђан Вучинић.
Подробније
Представљамо:
НАСАМО С МИЛАНОМ КОЊОВИЋЕМ
Миро Вуксановић
Среда, 22. мај у 19 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7
О књизи говоре:
Милета Аћимовић Ивков
Миро Вуксановић
Уређује и води: Мирјана Митровић Подробније
Предавање:
ОСНИВАЊЕ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ: ПРОЛОГ
Среда, 15. мај у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7
Предавач:
др Зорица Несторовић, редовни професор Филолошког факултета у Београду
Уређује и води: Мирјана Митровић
Предавање др Зорице Несторовић је пригодно подсећање на то да ће се ове 2019. навршити 150 година од извођења прве представе у новој згради Народног позоришта у Београду на Позоришном тргу (30. октобар 1869. године по старом календару – Посмртна слава кнеза Михаила Ђорђа Малетића).
Уочавајући двоструко мимоилажење позоришта и драме током XVIII и XIX века, др Несторовић каже „ да у тренутку када смо имали колико-толико константан развој у драмској уметности (Стеријино доба), нисмо имали стално позориште, а када смо га добили (1861 – Српско народно позориште у Новом Саду, 1868 – Народно позориште у Београду), наступила је криза домаћег репертоара“.