Четвртак, 13. новембар2025. у 19 сати
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Књижевност и радио, зборник
Приредио Ђорђе Малавразић
Београд : Радио-телевизија Србије, 2024.
Друго допуњено издање зборника „Књижевност и радио“ објављено је у част 100 година Радио Београда
Учествују:
Владислава Гордић Петковић
Соња Миловановић
Ђорђе Малавразић
Води: Дејан Симоновић
Среда, 19. новембар 2025. у 19 сати
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Александра Батинић и гости:
ПЕСНИЦИ И ПЕВАЊЕ
трансгенерацијски дијалог o поезији
Организација за остваривање репрографских права (ООРП) непрекидно ради на проширењу права својих чланова.
Да би се постигао тај циљ, неопходно је уговорима са ауторима дефинисати правни основ.
Зато вас молимо да, најдаље до 20. новембра потпишете и вратите нам на srpskoknjizevno@gmail.com скениран уговор који можете преузети овде.
Или поштом на адресу: Српско књижевно друштво, Француска 7, 11158 Београд.
НАПОМЕНА: Уговор не морају да потписују они који су закључили уговор почетком 2025. године.
Табела података о аутору и репертоару ће вам бити доступна накнадно.
ООРП – Организација за остваривање репрографских права омогућава ауторима да остваре ауторска права из области писаних дела у штампаном или електронском облику које се односе на: Подробније
Четвртак, 13. новембар2025. у 19 сати
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Књижевност и радио, зборник
Приредио Ђорђе Малавразић
Друго допуњено издање зборника „Књижевност и радио“ објављено је у част 100 година Радио Београда
Београд : Радио-телевизија Србије, 2024.
Учествују:
Владислава Гордић Петковић
Соња Миловановић
Саша Ћирић
Ђорђе Малавразић
Води: Дејан Симоновић
Кога су данас убили – Чекајте да укључим Б-92, да чујем кога су данас убили – покушавам да се шалим са мајстором који није прави мајстор него је инжењер, на минималцу са женом и ситном децом, па фарба ограде на терасама, врата гаража, буши рупе у бетону, а уме и да кречи.
Разговор водио: Саша Обрадовић
„Свака марионета има душу. Треба је открити.“
Тако нам говори Лучијан Дан Теодоровић (Lucian Dan Teodorovici, 1975), румунски писац, сценариста и позоришни редитељ, у свом најпознатијем роману Матеј Брунул, који је у преводу Даниеле Попов објавила издавачка кућа Блум 2022. године.
Теодоровић нам у овом роману нуди причу о судбини Бруна Матеја, младог занесењака из луткарског позоришта, који је педесетих година прошлог века допао румунских казамата. Бруно Матеј није један од оних источноевропских књижевних јунака који страдају због својих уверења или логичког отпора изопаченом политичком систему, као што је то случај с многим ликовима Киша, Конрада, Кундере, Хавела, Пекића, Д. Михаиловића – не, управо његова најчистија идеолошка и друштвена невиност и наивност чини га тотално изложеним пакленим силама света у ком се затекао. Иако објављен 2011, овај роман, по својој тематици и поетици, у свему припада ХХ веку, који је отпочео Кафкиним слутњама злог процеса, а завршио се романима о тоталитарним режимима Источног блока и баналности зла. Подробније
Српско књижевно друштво
Француска 7, Београд
Учествују:
Сара Арсеновић (подкаст Вредно приче)
Иван Исаиловић (подкаст Bookvalisti)
Води: Дејан Симоновић
Видео запис трибине:
ХАФИЗ И МЕВЛАНА ЏЕЛАЛУДИН РУМИ
Дани сећања на велике персијске песнике
Српско књижевмно друштво, Француска 7, Београд
Петак, 10. октобар 2025. у 17 сати
Подробније
Српско књижевно друштво
Француска 7, Београд
Четвртак, 16. октобар 2025. у 18.30
Иван Деспотовић
ДРУГИ СМЕР
О књизи разговарају:
Бисерка Рајчић
Живојин Ивковић
и аутор
Овај роман прати удес двојице јунака нашег доба, дипломаца теоријске физике. Они се срећу поново после гостовања Стивена Хокинга у Београду, који образлаже своју ранију тезу да се време може одвијати и у супротном смеру, то јест, да може тећи унатраг.
MEVLANA RUMI I HAFIZ ŠIRAZI
Amra Halilović
Pitanje odnosa između istine, fikcije i poetike u perzijskoj književnosti ne može se razumjeti izolovano, bez uvida u širi filozofski i kulturni kontekst unutar kojeg se ta književnost oblikovala. Od prvih spekulacija u starogrčkoj misli – kod Pindara, Aristofana, Platona i Aristotela – istina u poetici se postavljala kao problem dualnosti: racionalnog i nadahnutog, realnog i izmišljenog. Helenska misao je već tada prepoznala pjesnika kao medijum između svijeta ideja i svijeta stvarnosti, između fikcije i istine. Taj misaoni pravac, kasnije preuzet i razrađen u islamskoj filozofskoj tradiciji, naročito kod Farabija i Avicene, ukazuje na dublju povezanost poetskog izraza sa ontološkim statusom istine.
U razvoju islamske filozofske i mističke misli, koncept istine dostiže novu dimenziju. Istina se više ne shvata kao fiksna i nepromjenljiva kategorija, već kao ontološki stepenasta, fluidna i prožimajuća. Ona je svugdje prisutna, u svim oblicima postojanja, jer je svako biće manifestacija božanskog jedinstva. Takav pogled mijenja naše tumačenje odnosa između fiktivnog i istinitog, a njegov poetski izraz se vrlo jasno primjećuje i u perzijskoj klasičnoj književnosti, naročito u duhovnoj poeziji velikana poput Mevlane Rumija i Hafiza Širazija, gdje se fikcija ne koristi kao sredstvo udaljavanja od istine, već kao metafizički jezik približavanja istini. Подробније
Славко Лебедински