Четвртак, 5. новембар 2026. у 19 сати
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Сабрана књижевноисторијска и есејистичка дела Милорада Павића
Приређивач и уредник проф. емеритус др Сава Дамјанов.
Издавачи: Културни центар Војводине „Милош Црњански” (Нови Сад) и Народна библиотека Србије (Београд)
Разговарају Сава Дамјанов и Дејан Симоновић

САБРАНА КЊИЖЕВНОИСТОРИЈСКА И ЕСЕЈИСТИЧКА ДЕЛА МИЛОРАДА ПАВИЋА
Уредник и приређивач: проф. емеритус др Сава Дамјанов
Иако су целокупна или изабрана белетристичка дела Милорада Павића у последњих неколико деценија и код нас и у свету више пута објављивана, то није случај и са његовим књижњвноисторијским студијама и есејистиком. Међутим, Павић је свакако један од најважнијих српских књижевних историчара 20. века, о чему сведоче његови бројни нови увиди у заборављене писце и епохе наше литерарне баштине (Венцловић, барок, класицизам и предромантизам…) који су прихваћени и високо вредновани у науци о српској књижевности. Поновно издање ових радова свакако представља значајан допринос домаћој и европској академској заједници где они имају статус обавезне (или сходно предмету-секундарне ) литературе али и комплетнијем увиду у стваралаштво једног од најзначајних књижевника последњих деценија 20. и почетка 21. века…
Опис пројекта: „Сабрана књижевноисторијска и есејистичка дела Милорада Павића“ не подразумевају њихово пуко реиздање већ и приређивање текстова по савременим текстолошким начелима, пратећу научну литературу укључив и библиографијско-рецепцијска изучавања тих дела од њиховог првог објављивања до данас – што је захтевало обимна истраживања и ангажовање сарадника за сваку књигу појединачно.
Прво коло: „Историја српске књижевности барокног доба”, „Историја српске књижевности класицизма” и „Историја српске књижевности предромантизма” (2023);
Друго коло: „Војислав Илић, његово време и дело”, „Гаврил Стефановић Венцловић” и „Војислав Илић и европско песништво” (2024);
Треће коло: „Језичко памћење и песнички облик”, „Историја, сталеж и стил” и „Роман као држава и други огледи” (2025).
Славко Лебедински