Рођен 1959. године у Бутисхолцу (Швајцарска). Студирао славистику, филозофију и етнологију у Берну, Санкт Петербургу (1985-86, 2 семестра), Новом Саду (1987-88, 2 семестра) и Прагу (1994-95, 1 семестар). 1990-1991 је био ђак Централног европског универзитета (Central European University) у Дубровнику и Прагу.

Докторирао је 1992. са тезом „О сказу Н.С. Љескова и Драгослава Михаиловића“ (Берн), а хабилитирао 1998. на тему „Доживљени говор у руској књижевности“ (Берн, код проф. Јана Петра Лоцхера). Хабилитациони рад је објављен у два тома: „Доживљени говор у руској књижевности. Од сентиментализма до соцреализма“ (том 1) и „Доживљени говор код А. Платонова“ (том 2). Приређивач је више зборника и аутор знатног броја радова усмерених на анализу текста и наратолошке поступке.

Од 1997. је професор на Институту за Славистику Универзитета у Хамбургу. Од 2011. је члан Академије „Leibniz-Sozietaet der Wissenschaften zu Berlin“.