Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Понедељак, 13. март
у 20 часова
Разговори с разлогом:
Сабране песме Милана Ракића
Приредио Јован Пејчић
(Издавач Neopress, Београд 2016)
Учествују:
Тања Поповић
Јован Пејчић
Уређује и води Дејан Симоновић
ИЗ РЕЧИ ПРИРЕЂИВАЧА
За ову прилику прегледана су сва релевантна издања Ракићеве поезије. Ту првенствено мислим на приређивачка решења Милице Ракић (1947), Исидоре Секулић (1952), Војислава Ђурића (1956), Владана Недића (1964), Зорана Гавриловића (1968), Бошка Петровића (1984), Милоша Милошевића (1995) и Леона Којена (2015).
Основ својих избора сви озбиљни приређивачи налазили су у Задругином издању Ракићевих песама (1936). Не постоје разлози који би могли оправдати другачији поступак, чак ни када је у питању објављивање сабраних песама Милана Ракића – песникова воља мора остати неприкосновена.
Темељ издања Ракићевих Сабраних песама чине, према томе, песме прештампане овде тачно у облику и поретку какве им је сам песник при другој редакцији одредио. Завршавају се „Опроштајном песмом“.
Избор ауторов настављају песме нађене међу Ракићевим рукописима, после његове смрти.
На њих се наслањају песме што их је Ракић још при састављању првог избора својих стихова, 1924, „искључио“ из властитог опуса.
За крај, остављена је прва Ракићева песма, настала у његовим гимназијским данима – „Он је био…“
Наравно, недостатак критичког издања никакви, па ни „припремни“ потхвати не могу довољно заменити. Свој позив да се што хитније приступи томе насушном послу ограничио сам у овој прилици на само трострук напор:
Прво, сачинио сам азбучник наслова Ракићевих песама (тамо где песниковог наслова нема наведени су, курзивно и у угластим [ ] заградама, почетни стихови песама).
Друго, доносим исцрпан датовник живота и рада песника и дипломате Милана Ракића прилажући, уз биографски, још и календар његових песама, и првих превода на стране језике.
Треће, додао сам хронолошки уређен библиографски преглед најважније литературе о Ракићевом животу и његовој поезији.
Јован Пејчић
О ПЕСНИКУ
Милан Ракић рођен је 30. септембра 1876. године у Београду. Правни факултет започео је у Београду, завршио га у Паризу 1900.
Године 1904. постављен је за писара у Министарству иностраних дела Краљевине Србије.
Од средине маја 1905. Ракић је у Српском конзулату у Приштини, онда у Скопљу, па опет у Приштини, затим у Солуну. На Космет по трећи пут долази у септембру 1908. и у Приштини проводи три наредне године као шеф Конзулата. Од краја 1911. руководи Конзуларним одељењем Министарства иностраних дела у Београду.
Добровољац у Првом балканском рату, одликован је за храброст Златном медаљом Краља Петра Првог.
После Првог светског рата, до пензионисања 1933, био је југословенски опуномоћени посланик у Стокхолму, Софији, Риму.
Умро је 30. јуна 1938. године. Сахрањен је 2. јула на Новом гробљу у Београду.
Књиге: Песме (1903), Нове песме (1912), Песме (1936), Сабране песме (2016).