Симон Симоновић

Симон Симоновић

Симон Симоновић рођен је у Врању 1946. године. Правни факултет у Београду завршио је 1968. године. Радио је као уредник у Дому омладине Београда, у Нолиту и у „Раду”. Уредник је у Издавачкој кући Танеси. Уређивао је „Књижевну реч”, „Дело” и НИН-ов „Књижевни гласник”.

Књиге песама: Прибој (1971), Градски живот (1977, 1979), Упутства за преврат (1980), Изјаве (1984), Мајчино млеко (1989), Снови на окупу (1993), Несанице (1995), Из окружења (1999), Љубавне и јуначке (2004), Педесет две одјаве (2008), Турско гробље (2013), Низ воду (2015).

Књиге изабраних песама: Песме (2002), Снеруке (2003), Свакодневни призори (2008), Коначна верзија (2011), Уочи главног претреса (2018).

Књиге прозе: Коске (2000, 2001), Тајка (2001), Хоћу-нећу (2010), Разно (2017).

Књига есеја: Онај Dis у мени, о песмама и српским песницима (2015).

Избор из дела: Без датума (2005), поезија, проза, есеји.

Приређене књиге: др Лазар Марковић Срби и Хрвати 1914-1944 (1993). Бранко Радичевић Најлепше песме (2004), Едгар Алан По Тhе Raven/Гавран (2004, 2008). Један је од четворо приређивача књиге: Риста М. Симоновић Друштвена историја Врања, од краја 19. до краја 20. века (2013).