Слободан Зубановић

Слободан Зубановић

Рођен је 16. марта 1947, у Београду. Студирао на Филолошком факултету. Од 1984. године имао је статус самосталног уметника, а од 1991. године истакнутог уметника.

Радио је на пословима уредника за поезију, секретара и оперативног уредника листа „Књижевне новине“ (1982–2001). Био је главни уредник часописа за поезију и теорију поезије „Поезија“ (1996–2002) и главни уредник „Књижевног магазина“ месечника Српског књижевног друштва (од 2001. до 2010. године), чији је један од оснивача 2000. године. Примљен је у Удружење књижевника Србије 1976. а од 2001. године члан је Српског књижевног друштва чији је један од оснивача. Члан је Српског ПЕН центра.

Објавио је књиге

  • Купатило, песме (Просвета, Београд, 1973),
  • Из заоставштине, песме (Просвета, Београд, 19 82 ),
  • Домаћи дух, песме (Београдски издавачки графички завод, Београд, 1983)
  • Репортер, песме (Рад, 1986),
  • Десет песама – десет разговора (са Михајлом Пантићем), разговори са српским песницима (Матица српска, Нови Сад, 1992),
  • Стратегија лирике, песме (Нолит, 1995),
  • Скок преко сенке, есеји (Српска књижевна задруга, Београд, 1995),
  • Саркофаг, песме (Народна књига, Београд, 1998),
  • Друм за Кареју, путопис (Источник, Београд, 1998),
  • Море око Београда, записи о београдским песницима (Филип Вишњић, Београд, 2005),
  • Слик, есеји и чланци (Народна књига, Београд, 2005),
  • Save as, песме (Плато, Београд, 2005),
  • Дорћолски дисконт, песме, избор (Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, Чачак, 2006),
  • Атлас о Црњанском, есеји (Завод за уџбенике, Београд, 2007),
  • Кад будем имао 64 године, изабране песме (Задужбина „Десанка Максимовић“, Просвета, (Народна библиотека Србије, Београд, 2008),
  • Сонети са села, песме (Завод за уџбенике, Београд, 2009),
  • У три и десет за Руму, песме и приче (Културни центар, Нови Сад, 2011)
  • Требало би то да прочиташ, песме (Архипелаг, Београд, 2013)
  • Старац и песме, песме (Повеља, Краљево, 2015)

Приредио је књиге

  • О светлости, о нежности, о мраку (изабране и нове песме Душана Вукајловића, постхумно издање), са Милутином Петровићем, Београдски издавачки и графички завод, Београд, 1995,
  • Успомене поезије, (избор из модерног српског песништва) часопис „Поезија“, Београд, 2000,
  • Сазвежђе Попа (петнаест година књижевне награде „Васко Попа“), Хемофарм, Вршац, 2009,
  • Још једино ти можеш (поеме Раше Ливаде), са Дејаном Михајловићем, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2009,
  • Од случаја до поезије (случај Источнице Љ. Симовића), Службени гласник, Београд, 2010 .

Писац је сценарија

  • Десет песника (са Михајлом Пантићем), циклус од десет ТВ емисија о српским песницима, ТВ Београд, (Љубомир Симовић, 1992; Рајко Петров Ного, 1992; Десанка Максимовић, 1994; Јован Христић, 1994; Иван В. Лалић, 1994; Борислав Радовић, 1994; Милован Данојлић, 1994; Милутин Петровић, 1994; Мирослав Максимовић, 1994; Раша Ливада, 1995),
  • На углу где Златна греда пресеца Сокак хлебарски (поезија Жарка Васиљевића), ТВ Београд, 2000,
  • Човек пева после рата (поезија Душана Васиљева), ТВ Београд, 2000,
  • Хлеб и вино, ТВ Београд, 2000,
  • Слова славе (ходочашћа Светом Сави), ТВ Београд, 2001,
  • Ускршње песме, ТВ Београд, 2001,
  • Обично јутро (поезија Милоша Комадине), ТВ Београд, 2002,
  • Мозаик (поезија Јована Грчића Миленка), ТВ Београд, 2002,
  • Правила живота (поезија Александра Ристовића), ТВ Београд, 2002
  • Карантин (поезија Раше Ливаде), ТВ Београд, 2002.

Преводи

  • Песме Слободана Зубановића превођене су на енглески, руски, француски, италијански, пољски, румунски, белоруски, кинески, шведски, словеначки и македонски језик а о његовој поезији издато је неколико зборника.

Награде и признања

  • „Змајева награда“ (2009),
  • „Десанка Максимовић“ за песничко дело и допринос српској поезији (2007),
  • „Дисова награда“, за свеукупно песничко дело (2005),
  • „Васко Попа“ (1998),
  • „Милан Ракић“ (1986),
  • „Исидора Секулић“ (1983),
  • „Нолитова награда“ (1995),
  • посебно признање за врхунски допринос националној култури Републике Србије (2010).
  • „Бранко Миљковић“ (2016)
Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail