Владимир Копицл

Владимир Копицл

Рођен је 08. 08. 1949. у Ђенерал Јанковићу. Основну и средњу школу завршио у Новом Саду, где је и дипломирао на Катедри за југословенску и општу књижевност Филозофског факултета. Од 1970. године бави се књижевношћу, уметношћу, превођењем, позоришном и филмском критиком, новинарством. Радио је као уредник Центра за уметност Трибине младих у Новом Саду (1971-1973), професор у Центру за образовање кадрова преводилачке и културолошке струке »Карловачка гимназија« (1978-1979), а од 1981. године био је запослен у редакцији »Дневника« као књижевни, филмски, позоришни критичар и уредник. Тренутно обавља дужност помоћника градоначелника Новог Сада.

Од 1971. до 1976. био је активан на пољу концептуалне уметности, перформанса, проширених медија и излагао на многим самосталним и групним изложбама у нашој земљи и свету, укључујући 7. Париски бијенале те низ репрезентативних изложби савремене југословенске уметности у Бечу, Единбургу, Дортмунду, Риму, Варшави… Његови радови из ове области укључени су у неколико европских и светских антологија и зборника, на пример – Klaus Groh, Aktuelle Kunst in Osteuropa, DuMont Aktuel, Cologne, 1972. итд.

У пролеће 2007. ретроспективна изложба посвећена његовом раду у овој области постављена је у Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду, уз пратећу монографију.

Књиге поезије

  • Аер (Матица српска, 1978),
  • Парафразе пута (Матица српска, 1980),
  • Гладни лавови (КЗНС, 1985),
  • Вапаји & конструкције (Матица српска, 1986),
  • Питање позе (Матица српска, 1992),
  • Приказе – нове и изабране кратке песме (Матица српска,1995),
  • Клисурине (Народна књига, 2002),
  • Песме смрти и разоноде – изабране и нове песме (Orpheus, 2002),
  • Смернице (НБ Светозар Марковић, 2006),
  • Промашаји (НБ “Стефан Првовенчани”, 2008),
  • Совин избор (НБ “Владислав Петковић Дис”, 2008),
  • 27 песама: тенкови&луне (Културни центар Нови Сад).

Књиге есеја

  • Механички патак, дигитална патка (Народна књига, 2003),
  • Призори из невидљивог (Народна књига, 2006).

Приредио је (и превео) неколико зборника и антологија

  • Тело уметника као субјект и објект уметности (Трибина младих, 1972),
  • Трип – водич кроз савремену америчку поезију (Народна књига, 1983 – са Владиславом Бајцем),
  • Нови песнички поредак – антологија новије америчке поезије (Октоих, 2001 – са Дубравком Ђурић),
  • Миленијумски цитати (Orpheus, 2005),
  • Врата панике – Тело, друштво и уметност у мрежи технолошке дереализације (Orpheus, 2005),
  • Техноскептицизам (Orpheus, 2007) …

Литература о писцу

  • Васа Павковић, О песништву Владимира Копицла, предговор у књизи Песме смрти и разоноде, Orpheus, 2002.
  • Гојко Божовић, Пут до језика, Политика, год. 93. бр. 29584, 2. III 1996.
  • Александар Јерков, Сабласна мисао, Време, год. 6, бр. 255, септ. 1995.
  • Бранко Малеш, Владимир Копицл, Република, бр. 10-11-12, 1984.
  • Иван Негришорац, Од конструкције ка вапају – поезија Владимира Копицла после четири књиге песама, Свеске, година 3, бр. 8, 1991.
  • Михајло Пантић, Чисти ритам и лава података, Шум Вавилона (критичко-поетска хрестоматија млађе српске поезије), Књижевна заједница Новог Сада, 1988.
  • Богдан А. Поповић, Изрећи суноврат, Песници и критичари: начела и дела IV, Просвета, Београд, 1998.
  • Саша Радојчић, Језичка поезија, другачије, Реч, год. 3, бр. 19, март 1996.
  • Мишко Шуваковић, Око текста и језика: ко је Владимир Копицл, Асиметрични други: есеји о уметницима и концептима, Прометеј, 1996.

Антологије и зборници:

  • Poets One – Heidelberger Anthologie (DAI, Heidelberg, Germany, 2003),
  • Impossible (The MIT Press, Cambridge, Massachusetts – London, England, 2003) итд.

Награде и признања

  • Добитник је Бранкове награде за поезију (1979),
  • Стеријине награде за позоришну критику (1989),
  • Награде Друштва књижевника Војводине за књигу године (2003),
  • књижевне награде Стеван Пешић (2003),
  • награде Исток-Запад за књижевност (2006),
  • награде Владислав Петковић Дис за укупан опус (2008).

Уређивао је неколико књижевних часописа. Члан уредништва Летописа Матице српске био је од 1981. до 1995. године; 1986-1989. био је главни и одговорни уредник часописа Раyс/Лучи/ Los Rauos/Strahlen који је Друштво књижевника Војводине издавало на енглеском, руском, шпанском и немачком језику, а 1995-1998. године био је оснивач и главни и одговорни уредник часописа за теорију, радикализме и уметност ТРАНСкаталог у издању новосадске приватне издавачке куће »Четврти талас« и независне Асоцијације ”Апостроф”.

Био је члан многих позоришних жирија (БИТЕФ, Мало Позорје, ФИАТ, Фестивал професионалних позоришта Војводине…), а још у СФРЈ радио је селекцију за МЕС (Сарајево) и Стеријино позорје. Године 1995-1998. био је оснивач, селектор и председник Уметничког одбора Интернационалног фестивала алтернативног и новог театра ИНФАНТ у Новом Саду а после 2000. године селектор Фестивала професионалних позоришта Војводине (2002. и 2003), Југословенског позоришног фестивала у Ужицу (2003. и 2004) и Стеријиног позорја у Новом Саду (2008. и 2009)

Током више година био је члан управних одбора Српског народног позоришта, независне Асоцијације »Апостроф« и Позоришта младих у Новом Саду, председник Управног одбора Музеја савремене уметности Војводине у Новом Саду, члан Управног одбора РТС, члан Управног одбора ИП »Просвета« у Београду и члан Програмског савета Форума словенских култура (Љубљана).

Био је председник првог независног и невладиног удрузења писаца К21К као и председник Српског књижевног друштва, а сада је члан Управног одбора Српског ПЕН центра.

Учесник је више међународних симпозијума, семинара, колонија и конгреса у области књижевности, позоришта, издавачке делатности: Contemporary British Writer, Cambridge, England, 1988; 8th European Congress of Cultural Journal, Vienna, Austria, 1995; OFF LIMITS – European Off Тheatre Symposyum, Dortmund, Deutchland, 1996; Спектакл – град – идентитет, Београд, Југославија, 1996; Ledig House International Writers Colony, Ghent, New York, USA, 1998; Return to Europe, Братислава/Будмерице, Словачка, 2001; 11. међународни симпозијум позоришних критичара и театролога – 48. Стеријино Позорје и АИЦТ, Нови Сад, Србија и Црна Гора, 2003; Poets One – World Poetry Festival, Heidelburg, Germany, 2003; X…и друге страсти – БИТЕФ 2004; 5 Jahre lurikline. org, Berlin, Germany, 2004 итд.

Члан је Српског књижевног друштва, Српског ПЕН центра, Друштва књижевника Војводине, Југословенског друштва за уметност и технологију спектакла – ЈУСТАТ, Међународне федерације филмских критичара ФИПРЕСЦИ, Удружења позоришних критичара и театролога Србије, Међународног удружења позоришних критичара АИЦТ… Ожењен Вером, с којом има сина Теодора.