Војислав В. Јовановић спрски песник и прозни писац. Рођен је 28. јуна 1940, у Нишкој Бањи. Објавио је 28 књига прозе и поезије. Објављивао је прозу и поезију у часописима и новинама: Књижевна реч, Књижевне новине, Књижевни лист, Књижевни магазин, Реч, Политика, Прича, Београдски књижевни часопис, Градина, Народне новине, Градац, Поезија, Поља, Летопис Матице српске, Рашка, Слава и друге. Био је члан уредништва Књижевних новина од 1984. до 2000. године. Његова проза и поезија заступљене су у антологијама српске књижевности. Превођен је на енглески, француски, холандски, румунски и каталонски језик. Није добитник ниједне књижевне награде.

Преминуо је у Београду 5. марта 2018. године.

Дела
Дајмонион I, роман (1971)
Самоубиство, приче (1981)
Смртовница, песме (1984)
Тескоба, песме (1986)
Сион, роман (1987)
Двоглава корњача, приче (1996)
Сионски сонети, песме (1997)
Мртва природа, песма (1998)
Песме за мртву, песме (2001)
Црв у рани, песме (2003)
Гробља, песме (2003)
Седам песама, песме (2005)
Порекло црва, песме (2006)
Станични бифе, приче (2006)
Истините приче о човеку званом Велики Мао, приче (2006)
Болест богова, песма (2007)
Прича за Роберта Валзера, приче (2007)
Сократ, крчмар и крчмарев син, проза (2009)
Песничка грба, песме (2009)
Метак у леђа, приче (2010)
Нељудске приче, приче (2011)
Сократова смрт / Епименид, проза (2012)
Јутарњи гроб, песме (2012)
Мртав, песме (2013)
Смрт једноруког човека, роман (2014)
Болест и њен власник, песма (2014)
Venezia, Riva degli Schiavoni, песма и прича (2016)
Мртве речи, песме (2017)

Извор података: Википедија