Рођен је 17. јула 1941. у, Меленцима. Преминуо 28. новембра 2009. у Новом Саду. Био је књижевник, визуелни уметник, уредник, есејиста, један од најзначајнијих чланова неоавангардног покрета у Југославији током шездесетих и седамдесетих година 20. века (Нова уметничка пракса). Његови радови излазе изван оквира традиционалне поделе уметности, па тако у извођење својих песама уноси елементе филма, глуме и перформанса, што је у оно време код нас била експериментална и пионирска активност.
Уређивао је часописе “Улазница” (Зрењанин), “Даље” (Сарајево) и “Тиса” (Нови Бечеј). 1977. покренуо је часопис “Адреса”, један од најзначајнијих неоавангардних часописана на овим просторима. Радио је најпре у библиотеци Радија Новог Сада, а потом и као драматург у драмском програму исте медијске куће. Због своје уметничке активности и неконформизма био је маргинализован и прогањан у време комунистичке власти, која га је држала за анархисту. Током 1972. и 1973. против њега су била покренута два кривична процеса: “због прекршајног дела вређања социјалистичко-патриотских осећања грађана” у Општинском суду у Зрењанину и “за кривично дело непријатељске пропаганде” у Окружном суду у Новом Саду. По овом другом основу претила му је казна до 12 година строгог затвора, али је процес обустављен на интервенцију Оскара Давича. Маргинализација у културним институцијама се наставља и касније, током деведесетих, прећуткивањем и игнорисањем, као и код свих уметника чија се пракса није уклапала у владајућу националистичку парадигму.
Почетком деведесетих основао је и водио књижевну школу Традиција авангарде (Београд, 1993-95), из које је настала уметничка група Магнет.

ОБЈАВЉЕНА ДЕЛА

• Јаје у челичној љусци, песме, 1970.
• Сан и критика, песме, 1977.
• Слово је пукло, песме, 1978.
• Простак у ноћи, песме, 1979.
• Реформ гротеск, песме, 1983.
• Хладно чело, есеји, 1983.
• Снег веје, љубав је вечна, песме, 1990.
• Страхоте подземља, роман, 1991.
• Стругање маште, сабрана дела, 1991.
• Играч у свим правцима, избор из поезије, 2001.
• Време фантома, критике, 2005.
• Гнездо параноје, песме, 2007.

Награде и признања

• “Печат вароши сремскокарловачке”,
• “Паја Марковић Адамов”.
• За последњу збирку песама Гнездо параноје добио је награду “Васко Попа” за најбољу песничку књигу на српском језику 2007. године