Злата Коцић

Злата Коцић

Злата Коцић рођена је 1950. у Жељеву , осмогодишњу школу завршила у Сврљигу, гимназију у Књажевцу. Дипломирала на Филолошком факултету у Београду, на групи за руски језик и књижевност. Усавршавала се на студијским боравцима у Русији (у Москви на универзитету „Ломоносов“ и институту „Пушкин“, у Ростову Великом на институту „ К.Д. Ушински“). Од 1975. до 1985. била професор у Другој београдској гимназији. Од 1985. до почетка 2006. радила у редакцији „Нолита“, као лектор-редактор и као уредник. У преосталом, краћем, периоду до пензије била у статусу слободног уметника.

У периодици и књигама, од 1971. до данас, објављује поезију, поетску прозу, драмске поетске текстове, студије о домаћој и иностраној поезији и прози, преводе с руског и на руски језик и приређене изборе поетских текстова.

Песничке књиге

  • Клопка за сенку, Просвета, Београд, 1982.
  • Оро око гротла, Књижевне новине, Београд, 1990.
  • Ребро, Нолит, Београд, 1993.
  • Гнездо и купола, Српска књижевна задруга, Београд, 1995.
  • Полог, „Просвета“, поетска проза, Београд, 1999.
  • Ваздушне фреске, Народна књига, Београд, 1999.
  • Лазареве лестве, Гутенбергова галаксија, Београд, 2003.
  • Мелод на води, „Завод за уџбенике“, Београд, 2008.
  • Лазареве лестве, друго издање „Источник“, с поговором Драгана Стојановића „Лазарет и лазур“, од 119 до 166 стр. 2010.
  • Бело пуле, „Повеља“, Краљево, 2014.
  • Биберче, „Трећи трг“, Београд, 2014.
  • LE PIÉTON AU LARGE, Пешак на пучини, српско-француско издање, избор „Трећи трг“, Београд, 2014.
  • СИРИНОВА СКАЛА/ СКАЛА СИРИНА, српско-руско издање, избор, „Меридијани“, Смедерево , 2014.
  • Чауира-аура-ура, Часопис „Повеља“, додатак бр. 27, Краљево, 2016.
  • Хармон,Градска библиотека „Владислав Петковић Дис, Чачак, 2017.

Књига огледа

  • РТАЊСКА СВЕТИЛА, о поезији Миодрага Павловића, „Просвета“, Ниш, 1996.

Преведене књиге поезије, са руског

  • Јосиф Бродски УРАНИЈА („Народна књига“ 1990.
  • Јосиф Бродски ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ (уз друге преводиоце; приредио Миливоје Јовановић, СКЗ, 1990.
  • Марина Цветајева ПЕСМЕ И ПОЕМЕ (Први том изабраних песама; уз друге преводиоце; приредила Милица Николић), СКЗ и „Народна књига“, 1990.
  • Марина Цветајева ПРИЧА О СОЊЕЧКИ (стихове превела З.К, прозу Милица Николић), Дневник, Нови Сад, 2006.
  • Марина Цветајева ХВАЛА ВРЕМЕНУ (уз друге преводиоце) КОВ, Вршац, 1997.
  • Александар Пушкин БОРИС ГОДУНОВ (драма), Атеље 212, 1992.
  • Фјодор Тјутчев ПЕСМЕ, „Време књиге“ 1994.
  • Велимир Хлебњиков ОБИЈАЊЕ ВАСЕЉЕНЕ, Рад, 1998.
  • Јелена Шварц ДЕЛА И ДАНИ ЛАВИНИЈЕ, монахиње из реда обрезања срца ; Друштво Источник, 1994.
  • Сергеј Гловјук ПРОМАЈНИ КВАРТОВИ, Арка, Смедерево, 2005.
  • Марина Цветајева ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ, „Орфеус“, Нови Сад, 2011.
  • Александар Радашкјевич АРИЈА, „Трећи трг“ Београд, 2015.

Преведене књиге прозе, са руског:

  • Иван Буњин ТАВНИ ДРВОРЕДИ, Нолит, 1991; Верзал-прес, 2000.
  • Михаил Булгаков МАЈСТОР И МАРГАРИТА, Нолит, 1995; 1996; Верзал-прес 1998; 2000; Рад, 2003; Daily Press, 2003. (Подгорица),Новости, 2004; Завод за уџбенике 2011, 2014.
  • Валентин Распутин ШТА ДА КАЖЕМ ВРАНИ, Нолит, 1996; Завод за уџбенике, 2006.
  • Борис Акуњин ТУРСКИ ГАМБИТ, Информатика, 2004; 2005.
  • Петар Шашурин ЗЛАТНО ДЕТИЊСТВО „Светигора“ 2000.
  • Константин Ушински ЧЕТИРИ ЖЕЉЕ „Светигора, 2000.
  • В. Маљагин ПРВА ИСПОВЕСТ, „Светигора“ 2006.
  • Михаил Толстој ЖИВОТ И ЧУДА СВ. НИКОЛЕ, „Светигора“ 2000.
  • Макарије Оптински РЕЧНИК СПАСЕЊА (уз друге преводиоце)
  • Василије Н. Волгин СРЕБРНЕ БОГОТКАНЕ РЕЧИ, „Дуга“, Ср.Карловци, 2008.

Преведене књиге поезије, на руски:

  • Деспот Стефан Лазаревич СЛОВО ЛЮБВИ, Алдемо, Белград, 1997. (библиофилско издање)
  • Миодраг Павлович ГЛАЗ НЕ ОТРЫВАЯ ОТ ХРИСТА, Алдемо, Белград, 2000. (библиофиско издање)

Преведена монографија на руски

  • И. Слани – Д. Замурович СЕРБИЯ, УЛУПУДС, 2002 (са Славицом Ђукић)

Приређене књиге

  • ПОСВЕЋЕЊЕ ПЕСМЕ – избор поезије Миодрага Павловића, Просвета, Ниш, 1996.
  • ПОЈТЕ И УТРОЈТЕ – Хиландар и Света Гора у поетским записима од Светог Саве до данас, Светигора, 1998.

Потпунија библиографија песникиње објављена је у зборницима о њеном књижевном раду

  • Поезија Злате Коцић, поводом Змајеве награде (Матица српска, Нови Сад, 2006)
  • Славко Гордић: Замак душе
  • Богдан А. Поповић: Исходи лествичне спознаје
  • Милица Николић: Сферни говор цикличних збирки Злате Коцић
  • Радивоје Микић: О светлости света и живота
  • Марко Паовица: Полифонијски призив избављења
  • Вера Хорват: Златовез по рубу плавети
  • Оливера Радуловић: Диманичне и звучне песничке слике
  • Предраг Тодоровић: Обасјање до дна и успон
  • Драган Хамовић: Силазак и узлазак
  • Злата Коцић, песникиња поводом награде Жичка хрисовуља, а после симпозијума одржаног тим поводом у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ („Повеља“, Краљево, 2007).
  • Садржај:
  • Миодраг Павловић: Верујмо Лествама Злате Коцић
  • Милосав Тешић: Духовне лествице Злате Коцић у вертикали између лазарица и двојице Лазара
  • Драган Хамовић: У колу живе искони
  • Злата Коцић: Преображење и стварање
  • Јован Делић: Поезија као чудо преображавања
  • Радивоје Микић: Маглене песме
  • Бојан Јовановић:Паганско и хришћанско у поезији Злате Коцић
  • Саша Радојчић: Стапање хоризоната
  • Александар Милановић: Коегзистенција језичких норми у „Пологу“ Злате Коцић
  • Славко Стаменић: Певање о двојству
  • Милета Аћимовић Ивков: Облик и смисао
  • Гордана Ђилас: Селективна библиографија Злате Коцић

За поезију, за поетско-драмске текстове, за преводе са руског добила следеће награде

  • „ЗМАЈЕВУ НАГРАДУ“
  • „ЖИЧКУ ХРИСОВУЉУ“
  • „ДИСОВУ НАГРАДУ
  • „ДРАИНЧЕВУ НАГРАДУ“
  • „ЈЕФИМИЈИН ВЕЗ“
  • „RAMONDA SERBICA“
  • „ЗЛАТНИ КРСТ КНЕЗА ЛАЗАРА“
  • „ЗАПЛАЊСКИ ОРФЕЈ“
  • „ГОРДАНА ТОДОРОВИЋ“(за поезију)
  • „ЂУРА ДАНИЧИЋ“
  • „НОЛИТОВУ НАГРАДУ“
  • „ЈОВАН МАКСИМОВИЋ“ (за препеве и преводе)
  • „ФЕДОР“ (за поетско-драмски текст)

Као песник и преводилац заступљена у домаћим и страним зборницима и антологијама. Песме су јој превођене на руски, енглески, француски, бугарски, кинески, јерменски, немачки, румунски, пољски језик. У целини, преведено на енглески (преводилац Мина Шиндик) и француски (преводилац Јагода Поповић), коауторско радиофонско дело Проклетије. Ово дело освојило је прву награду ФЕДОР на Фестивалу југословенске документарне радиофоније, 1992 (бронзана статуета, рад вајара Колета Јанковића). Радио-Београд је учествовао с њим на међународном конкурсу у Јапану (Morishige award International Audio Drama Contest, Tokyo, 1993), изведеним на енглеском језику.

Наступала на нашим најзначајнијим књижевним манифестацијама, имала низ својих књижевних вечери, о чему је увек обавештавала штампа.

Представљала нашу земљу на више међународних песничких манифестација и симпозијума, нпр

  • ДРЖАВНИ ПУШКИНСКИ ПРАЗНИК ПОЕЗИЈЕ – Москва – Псков – Михајловско (1985) Наступала на централној манифестацији у Михајловском, уз песнике свих континената; као и у градској библиотеци у Пскову, с песмама које су на руски превели Јуна Мориц, Владимир Турбин, Константин Скворцов.
  • СИМПОЗИЈУМ О ВЕЛИМИРУ ХЛЕБЊИКОВУ – Хелсинки – Јуваскила (1985). Наступала са студијом о Хлебњикову, Кожа пространства и тайные глыбы языка – касније, на српском, објављеном у Хлебњиковљевој књизи Обијање васељене као поговор – „Кожа простора или тајне громаде језика“ (Рад, 1998).
  • ВРЕМЕ И МЕСТО – Минск (1994) – У Народној библиотеци Белорусије имала своје књижевно вече, читала песме преведене на руски и препеве, двојезично. Представио је Иван Чарота.
  • ВРЕМЕ И МЕСТО – Минск (1996) – На симпозијуму с темом „Поэтическое богословие и духовный стих“ наступила са студијом Свете тихий, повезујући библијске стихове са поетским наслеђем од Ломоносова и Његоша, преко Тјутчева, до Миодрага Павловића; касније, на српском, објављеном у књизи Његош, наш савременик (Никшић, 2002).
  • ДАНИ СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ И КУЛТУРЕ – Москва – Коломна, 2007. Москва – Саратов, 2009. Читала своје песме, објављене у антологији Српска поезија, из серије „ИЗ ВЕКА В ВЕК“ (Москва, Пранат, 2003).
  • СНОВИ О ГРУЗИЈИ – V Међународни руско-грузијски фестивал поезије, Тбилиси – Батуми, 2011.
  • НА САВ ГЛАС – VI Међународни руско-грузијски фестивал поезије, Тбилиси – Батуми, 2013.
  • ЖИВИ ГЛАСОВИ МЕДИТЕРАНА – Париз – Сет, 2014, Тунис – Сиди Бу Саид, 2015.
Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail