ГДЕ СЕ ГУРА КУЛТУРА?
Покрет слободних грађана одговара на 13 питања о култури које је поставило Српско књижевно друштво.
Културна политика је врло важан део програма Покрета слободних грађана и зато смо морали да дамо одговоре на ваших 13 питања, иако смо свесни да је ово само мали део проблема и питања везаних за културу. Увек смо ту да дамо одговоре и на сва друга питања.
- Сматрате ли да је уметнички рад и, уопште, рад у култури одговарајуће плаћен? Шта бисте предузели у смислу побољшања материјалног статуса уметника?
Сматрамо да рад у култури није довољно плаћен нарочито јер не подлеже бенефитима тржишта већ је део управе. Потребно је повећати број запослених, усагласити Закон о раду, Закон о јавним набавкама и Закон о јавној управи са реалним потребама установа културе и установа заштите културних добара. Новим законима ћемо регулисати статус радника на привременим и повременим пословима и статусе ауторског рада.
Када је у питању уметнички рад, културним политикама ћемо стимулисати тржиште а добрим односима у региону отворити могућности за веће и шире уметничко стваралаштво а самим тим и побољшање материјалног статуса уметника.
- Сматрате ли да треба наставити с политиком штедње у култури и њеног сиромашења и маргинализовања?
Апсолутно не. Сматрамо да улагања у културу треба хитно повећати и да питања из културе треба актуелизовати.
- За колики буџет за културу се залажете, изражено у динарима, у процентима буџета, постотку БДП-а?
Сматрамо да би 4% од укупног буџета био минимум за почетак решавања нагомиланих проблема у култури и информисању.
- Сматрате ли да је у реду да буџет за културу буде мањи од буџета за затворе?
Повећање буџета за културу директно ће утицати да нам се у будућности смање издвајања за затворе јер исправна културна политика доприноси друштвеном развоју и смањењу стопе криминала. Када говоримо о затворима важно је организовати културне активности и садржаје у казнено-поправним установама јер се тиме смањује број повратника. То су показали примери из неколико европских земаља.
- Како бисте организовали конкурсе за пројекте у култури, како бисте обезбедили да се о пројектима одлучује на основу квалитета програма, а не других утицаја?
Спречавање утицаја при одлучивању о пројектима гарантује правна држава коју ћемо обезбедити независним судством и тужилаштвом. Важна је и промена Стратегије развоја културе како би се избегла фаворизација по било ком основу. Комисије за доделу средстава морају бити састављене од стручних, посвећених и независних људи. Неопходна је већа сарадња са невладиним сектором по питању именовања чланова комисија.
–Хоћете ли отворити могућност финансирања вишегодишњих пројеката?
Наравно. Вишегодишњи пројекти су важни зарад континуитета спровођења културних политика и омогућавају бољу и јефтинију имплементацију великих и значајних пројеката.
– Хоћете ли се старати да новац намењен програмима у култури буде на располагању правовремено, већ почетком године, не са вишемесечним кашњењем?
Кашњење уплате средстава је последица неефикасне управе. Министарство културе и информисања заједно са Министарством финансија (Управом за трезор) мора наћи начин да убрза комуникацију и сарадњу по овом питању.
- Како бисте организовали и којим износом финансирали представљање српске културе у иностранству?
Поред унапређења досадашњих оквира међународне сарадње, сарадње са дијаспором и промоције српске културе у иностранству, планирамо да будемо много иновативнији и креативнији у представљању наше културе у Европи и свету. Прилагођавањем добрих примера из Јужне Кореје и Јапана који су формирањем и промоцијом културе као бренда допринели великом присуству у дигиталном свету омогућићемо да српска култура у иностранству представља један од незаобилазних елемената разумевања Европе. Пројекти дигитализације културног наслеђа и његово присуство у виртуелном свету донеће Србији културне, политичке и економске бенефите.
- Подржавате ли оснивање Центра за књигу?
Неопходно је пре уласка у тако важан пројекат јасно дефинисати потребе књижевне, издавачке, преводилачке и библиотечке делатности за отварање Центра за књигу. У сарадњи са Народном библиотеком Србије, као законски кровном институцијом из ових области, треба наћи најефикаснији начин да се те потребе задовоље без непотребног преузимања надлежности. Свака иницијатива за оснивање институција културе које за циљ имају промоцију и очување нашег стваралаштва је драгоцена и била би подржана са наше стране уколико би решавала постојеће проблеме.
- Да ли бисте, и како, утицали на могућност да култура буде присутнија у медијима, посебно у електронским, оним с националном фреквенцијом?
Веће присуство културе у медијима је један од највећих задатака будућих власти. Пуна примена закона и подзаконских аката које гарантују садржину програма на националним фреквенцијама допринеће побољшању квалитета, а допуна Стратегије развоја културе ће омогућити бољу подршку медијским пројектима који се баве производњом културних садржаја. Ући ћемо у двогодишњи пројекат популаризације културних садржаја у медијима како би обезбедили већу гледаност културног програма. Сличне пројекте спроводиле су Сједињене Америчке Државе са одличним резултатима.
- Како бисте остварили равномерни регионални развој у области културне политике?
Инсистираћемо на већој културној улози месних заједница и побољшању рада постојећих домова културе. Неопходно је унапређење комуникације и сарадње локалних установа културе са кровним и регионалним институцијама како би обезбедили вертикалну мобилност стваралаштва и стваралаца као и музејских збирки.
Повећано финансирање у целој културној делатности ће довести до приметног напретка и у најзабаченијим деловима земље. Мора се раскинути са дискриминаторским политикама и фаворизацијама.
- Како бисте решавали статус самосталних уметника, како у погледу могућности зараде, тако и достојанствене пензије и права на лечење?
Статус самосталних уметника, извођача, стручњака и сарадника у култури је вишедеценијски проблем који је неопходно решити.
Прекинућемо са праксом краткорочних уговора за дугорочне послове у области културе. Потреба је установа културе да за стално запошљавају квалитетан кадар па у том правцу треба и водити политику. То би значило већи број запослених уметника, извођача, стручњака и сарадника у култури, чиме би се смањио број “самосталаца”. То ћемо обезбедити увећањем издвајања за културу.
Слободно уметничко стваралаштво је само донекле регулисано репрезентативним удружењима у култури. Проблем је у неефикасности и неспремности локалних самоуправа за администрацију па је долазило до огромних проблема око кашњења уплата доприноса, а самим тим и у здравственој заштити самосталних уметника, што се може решити професионализацијом локалних самоуправа.
Социјални статус стваралаца је проблем који се решава свеобухватном променом културне климе кроз пројекте популаризације стваралаштва на државном нивоу и интернационално.
Фокус мора бити на поштовању и унапређењу законских регулатива везаних за ауторска права што омогућава правичну а запостављену могућност зараде и побољшање материјалног статуса ствараоца.
- Култура је загушена административним процедурама које постају саме себи сврха. Шта ћете учинити како би се култура дебирократизовала?
Дигитализацијом и професионализацијом управе се унапређује ефикасност свих процедура. Насупрот томе актуелна бирократизована управа је резултат системске корупције што је резултат непостојања правне државе и урушавања институција.
Србији је неопходна професионализација управе у целини како би рад установа био убрзан, олакшан, демократизован и правично оцењиван.
- Спровођење културне политике прелива се на све сегменте друштва, одакле бисте почели?
Одговорност за постојеће стање у друштву сноси актуелна власт посредством контроле медија и креирањем нетолерантног, насилног и ауторитарног наратива тако да би први корак био усмерен на регулисање медијских садржаја у складу са законима. Неодговорна власт која је креатор и инспиратор таквог наратива мора бити смењена и мора јој бити одузета моћ.
Како у будућности не би дошло до истог проблема неопходна је реформа образовног система како би обезбедили деци и младима културне садржаје који промовишу вредности, норме, језике и симболе отвореног, демократског и толерантног друштва. Традиционални проблеми који произилазе из патријархата морају бити решени потенцирањем на равноправности и слободи.
- Да ли познајете и да ли пратите неки модел који би био узоран као културна политика Републике Србије?
Примери добре праксе из Словеније, САД, Француске, Финске, Немачке, Јужне Кореје, Италије, Велике Британије, Аустрије су веома значајни али због специфичности нашег поднебља и менталитета не би требало да буду неселективно примењивани већ промишљани, прилагођени и унапређени у складу са потребама наших грађана. Република Србија има потенцијал за стварање и извоз културних политика, уколико културу престанемо да посматрамо као непотребан трошак и разумемо је као неопходан ресурс из кога долази до општег друштвеног напретка.
Срдачан поздрав,
Владимир Пајић и Ана Грдинић
Одбор за културу Покрета слободних грађана