Илеана Чура Сазданић: Девет књижевница – енглеског говорног подручја. – Београд: Неопрес, 2016. – 207 стр., фотографије 193-202 стр.
Основни део књиге садржи 9 књижевно-критичких и теоријских приказа/осврта на дело значајних књижевница уз одељак Додаци који садржи разговор Славице Гароње са дугогодишњом професорком англистике на Филолошком факултету у Београду Са последњим потомком породице Полит-Десанчић (вођен у Београду априла-мај 2014), текст Љубице Сазданић Димовић (1897-1942) Код Рабиндранат Тагоре (прештампано из листа “Застава (Нови Сад), подлистак од 23. децембра 1926, год. LVI, бр. 292, стр. 2-3.) и низ породичних и личних фотографија из историје породице Полит-Десанчић чији су многи чланови имали значајну културну, економску и политичку улогу у животу војвођанских Срба током 19. и 20. века. Ауторка је направила избор из свог књижевног и педагошког рада фокусирајући се у овој књизи на списатељице. Реч је о Џејн Остин (1775-1817), Емили Бронте (1818-1848), Џорџ Елиот (1819-1880, право име Меријен Еванс, дела објављивала под мушким псеудонимом. Поводом те чињенице навешћемо одломак из професоркиног текста: “Елиотова је са другим викторијанским писцима делила судбину запостављености, да би тек 1930. године, у доба еманципације, друштвено-политичког и сексуалног ослобођења жена, дошло до поновног вредновања њеног књижевног дела. Деветнаести век је златно доба жена писаца викторијанске епохе, генерације рођене између 1800. и 1820. којој припадају, сестре Бронте, госпођа Гаскел, Елизабет Берет Браунинг и Џорџ Елиот. Џон Стјуарт Мил у есеју Потчињеност жена (1869) говорећи о женској креативности тврди да су жене морале да бију тешку битку не би ли превазишле утицај мушке књижевне традиције и створиле једну исконску, оригиналну и независну уметност.”). Затим следе написи о америчкој песникињи Емили Дикинсон (1830-1886) која је за живота објавила тек седам песама, да би се у њеној заоставштини нашло хиљаду и седамсто песама које су је сврстале у најзначајније песникиње енглеског језичког подручја, Ен Квин (1937-1973), Силвија Плат (1932-1963), из канадске књижевности Маргарет Лоренс (1926-1987), из индијске књижевности песникиња Амрита Притам (1919-2005) и такође песникињу из народа Синди (Индија, Пакистан) Гопи Гауба. У кратком запису О књизи из пера Славице Гароња сазнајемо и један занимљив детаљ. Наиме, у књизи нема текста о Вирџинији Вулф. Међутим, професорка док се књига припремала за штампу међу десет хиљада књига личне библиотеке није могла да нађе текст. Иначе презиме Чура настало је од имена места Чуруга одакле је отац професорке (16 чланова породице Чура је страдало у новосадској рацији 1942. коју су извели Хортијеви фашисти. А имену Илеана кумовала је друга тетка Вера која се удала у Румунији за Јонела Катану, према имену сестре краљице Марије Карађорђевић. Ова драгоцена књига о 9 списатељица настала је захваљујући сарадњи две наше књижевнице и професорке уз уредништво трећег писца, Јована Пејчића.
Н. Ћ. 12. 10. 2017.