Дијалози:
Кајоко Јамасаки:
ДУХОВНИ ПЕЈЗАЖ У ДРЕВНОЈ ЈАПАНСКОЈ ПОЕЗИЈИ
Петак, 25. новембар у 19 сати
Српско књижевно друштво, Француска 7
Излаже:
Кајоко Јамасаки
Уређује и води:
Мирјана Митровић
Жена ми можда
за мном чезне силније.
Кад пијем воде,
чак видим сенку на њој:
никако да је заборавим.
Граничарска песма (непознати аутор, Манјошу)
Кад ми је тако
лепо на овом свету,
хоћу да будем
на оном свету или
бубица или птица.
Отомо но табито (665-731)
Кајоко Јамасаки, песникиња, преводилац и дугогодишњи професор јапанског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду, говориће о духовном наслеђу древне јапанске поезије. Тумачићи стихове из збирке Манјошу (VIII) и Кокиншу (905) у којима откривамо како су древни јапански песници певали о љубави, самоћи и животу кроз слике природе.
Чућемо и стихове јапанских песника из књиге Хиљаде листова, стотине цветова – изабране песме из збирке Манјошу, у избору и преводу са стaројапанског Хирошија Јамасакија Вукелића.