КЊИЖЕВНИ МАГАЗИН, број 193 – 198, август – децембар 2017. – Београд: Српско књижевно друштво, 57 страна; главни уредник Милета Аћимовић Ивков, ликовни прилози у броју Драган Стојков
Са великим закашњењем (полугодишњем) што видимо из заглавља изашао је петоброј Књижевног магазина. Број отвара текст др Ане Стишовић Миловановић о књизи путописне прозе Епска Србија књижевника Милисава Савића. Рубрика поезија доноси нове песме Томислава Маринковића, Ајтане Дрековић, Миљане Глигоријевић, Маријане Јовелић, Небојше Лапчевића, Едвина Сугарева (белешка и превод с бугарског Велимир Костов) док су прозом заступљени Милош Латиновић и Лав Данилкин (1974, руски писац, водећи књижевни критичар и новинар) причом Абдул је отишао у Џиду (превела са руског Радмила Мечанин). У увек занимљивој рубрици есејистичких текстова Осветљења читамо прилоге Милена Алемпијевића (о џезу у роману Отворени град Теџуа Кола, Дерета, Београд, 2016.), Бошка Сувајџића (Филип Вишњић – певач као песник), Слађане Илић, Александра Савића. Књижевна критика доноси чак 17 текстова о новим књигама Јелене Ленголд, Мирослава Цере Михаиловића, немачког филозофа Ридигера Зафранског (Време, Геопоетика, Београд, 2017) из пера Дарка Даничића, приказе о књигама Д. Ј. Данилова, Драгице Ужареве, ту су и две Тамаре, Крстић и Бабић, прва пише о књизи есеја Колумбово јаје Радослава Петковића, друга о роману Хроника сумње Владислава Бајца, о књизи песама Скривености Николе Вујчића пише Жарко Миленковић и други текстови из пера еминентних књижевних критичара и писаца. Ваља истаћи и приказ књиге Стаљин – енциклопедија Владимира В. Суходејева који је написао Слободан Рељић. Поводом сликарства Драгана Стојкова пише Д. Ј. Данилов, а ту је и беседа Путовање истоветно с ишчезавањем Ласла Блашковића, књижевника и актуелног директора Народне библиотеке Србије, изговорена приликом доделе награде Љубомир П. Ненадовић за књигу путописа Гле! Број затвара минуциозна анализа песме Милутина Петровића Мрачна вила из пера Васе Павковића. Њу ћемо преписати а Павковићев текст прочитајте у Магазину.
Милутин Петровић
МРАЧНА ВИЛА
Кад се упустих у њена недра
ништа нисам узео
није ме препознала
постаде гротескна
свима добро позната
Тад усних неодређено не што
и хитах слеп и слаб к њој.
Приказ: Небојша Ћосић