Коља Мићевић: Миљковић – Данте: ПРВО ПЕВАЊЕ

 micevickoljamiljkovicdantenetКоља Мићевић  
МИЉКОВИЋ – ДАНТЕ: ПРВО ПЕВАЊЕ

Понедељак, 2. април у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Разговори с разлогом:
Коља Мићевић
Миљковић – Данте: ПРВО ПЕВАЊЕ

Учествују:
Снежана Ранковић
Коља Мићевић
Марта Милошевић, обоа

Уређује и води Дејан Симоновић

Коља Мићевић, песник, преводилац поезије и све више музиколог, објавио је током 2017. збирку изабраних песама Први избор (КЦНС) и треће издање свога француског превода Дантеове Комедије (Ésopie) као и неколико књига у сарадњи с књижаром Златно руно, међу којима недавно и Данте-Миљковић ПРВО ПЕВАЊЕ.

Да је Коља Мићевић водио – а очигледно није – неки лични лирски дневник, на тим страницама би се од самих почетака често појављивало име Бранка Миљковића. Ми Кољу углавном познајемо као преводиоца многих песника с разних језика, повремено и њега као песника и све више музиколога, али из овог огледа сазнајемо мноштво података – у сваком случају виђених из једног новог, неуобичајеног угла – који се односе на Миљковића и његову поезију, да се намеће закључак како извесно нико други и није могао да, полазећи од досад недовољно тумаченог Првог певања, оствари такав сусрет и Миљковића доведе у присну везу с тако разноврсним песницима као Пол Валери, Франце Прешерн и, посебно, Данте Алигијери, а за то му је – сазнајемо читајући ову књигу – као Аријаднина нит послужио други стих Дантеовог Пакла у – за педанте – погрешном али – за нас – конгенијалном преводу Драгише Станојевића у постхумно објављеном издању Божанствене комедије из 1928, десет година после преводиочеве смрти и целих четврт века након настанка тог превода! Ова књига је, поред свега што јесте, и hommage том уклетом српском преводиоцу.

Снежана Ранковић.

Миљковић је показао – а то је оно најбитније, чини ми се, у његовом поступку – како се преузимањем готово свих речи из стиха на неком другом језику може изрећи једна сасвим различита идеја, односно формирати сасвим раличита слика. Уосталом, зар и први стих Комедије Дантеа Алигијерија, Миљковићевог узора на овим страницама, није настао на исти начин, адаптацијом једне латинске реченице из Књиге пророка Исаије?

Петорици главних јунака ове врло лично развијене есејистичке фантазије – Дантеу, Миљковићу, Станојевићи, Прешерну и Валерију – придружила су се и два нишка песника, Добривоје Јевтић, својом графичком варијацијом на стих Обрех се у некој мрачној шуми, и Звонимир Костић Палански, цртежом с Дантеовим и Миљковићевим профилима. У средини књиге налази се и један цртеж Владимира Величковића насловљен, у тој прилици, Чељуст.

Коља Мићевић.

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Dejan Simonovic