Пет питања о културној политици упућених креаторима политичког живота
„Култура није чак ни предизборна тема, ни делић обећања“, приметило је Српско књижевно друштво у свом недавном јавном позиву на разговор о култури . Готово при самом крају изборне кампање, а потакнути позивом овог репрезентативног удружења у култури, одлучили смо да актерима политичког живота поставимо одабраних пет (од 13 колико је СКД осмислило) питања које се тичу културе, културне политике, односа према уметницима и културним радницима, наводи лист Данас.
Преносимо одговоре:
Синише Ковачевића, саветника за културу кандидата за председника Србије коалиције Уједињена Србија на априлским изборима Здравка Поноша,
Драгане Миљанић, саветнице за културу испред Српске странке „Заветници“,
Бранислава Димитријевића, координатора за културу Не давимо Београд,
Милорада Маринковића, председника Савета за културу и информисање СП Двери,
Горице Мојовић, саветнице за културу Душка Вујошевића, првог на листи за Београд Коалиције “Ајмо људи”.
Драмски писац и редитељ, саветник за културу кандидата за председника Србије коалиције Уједињена Србија Здравка Поноша
Синиша Ковачевић: Лакше је манипулисати гледаоцем ријалитија, зато ова власт простачи народ
– Код нас је култура свесно потиснута, зарад општег упростачења и примитивизације. Лакше се манипулише и влада са гледаоцем ријалитија него чланом библиотеке, и на то се ослања ова власт. Шта предузети? Најпре, вратити културу на место које јој припада. Поштовати рад и таленат, вечитост и лепоту онога што остаје иза стваралаца. А променом економског модела и обогаћењем целог друштва, биће боље и писцима, глумцима, сликарима, балетским играчима – каже драмски писац и редитељ Синиша Ковачевић, саветник за културу кандидата за председника Србије коалиције Уједињена Србија на априлским изборима Здравка Поноша, одговарајући на питања Данаса.
Драгана Миљанић, саветница за културу испред Српске странке „Заветници“
Статус самосталних уметника не би требало решавати из буџета
Драгана Миљанић, саветница за културу испред Српске странке „Заветници“, сматра да је идеолошки интерес примаран у вредновању уметничког дела и да би држава требало да инвестира у аутентичну националну традицију.
Према њеним речима, уметнички рад не може бити адекватно плаћен јер га је немогуће доследно квантификовати, а што се тиче статуса уметника, према њеном мишљењу, њега не би требало решавати из буџета.
Више на: https://www.danas.rs/kultura/1645050/
Историчар и теоретичар уметности, координатор за културу Не давимо Београд
Бранислав Димитријевић: Како би грађани могли да доносе одлуке о култури, култура им мора бити доступна
– Неолиберална је фантазија да културу треба повиновати тржишној логици, и таква је идеологија донела само још веће раслојавање у овом сектору – каже Бранислав Димитријевић, координатор за културу Не давимо Београд, у интервјуу за Данас и кроз одговоре на пет питања објашњава који конкретни потези могу допринети овом сектору, као и како култура може поспешити друштвену трансформацију.
Председник Савета за културу и информисање СП Двери
Милорад Маринковић: Амерички концепт тржишне културе код нас би био погубан
– Уметнички рад је покретач васцелог културног развоја и најважнија делатност у култури. Оно што је данас модерно стваралаштво, већ сутра постаје наша културна баштина. Зато је подршка настанку нове уметности угаони камен нашег програма у култури. Сва уметничка и културна баштина мора бити у потпуности пописана, конзервирана и доступна тако да буде активно присутна на културној и уметничкој сцени. Уметнички рад и рад у култури данас није добро плаћен, а не постоји ни јасна хијерархија приоритета када је у питању расподела државних средстава. Пројекти који се финансирају и уметници који их реализују нису праћени нити евалуирани током дугог низа година. https://www.danas.rs/kultura/milorad-marinkovic-americki-koncept-trzisne-kulture-kod-nas-bi-bio-poguban/
Саветница за културу Душка Вујошевића, првог на листи за Београд Коалиције “Ајмо људи”
Горица Мојовић: Градња гондоле и бетонирање Београдске тврђаве „рукопис“ ове власти
– Морамо, дакле, најпре да поставимо питање шта је нама Београд. Европска престоница дуге, богате историје, леп град на ветрометини различитих утицаја, турских, аустроугарских, француских, руских, немачких. Београд, град рушен и уништаван, а подизан из пепела, Феникс на обалама две моћне и прелепе реке, окружен шумама и парковима, или град заробљен бетоном, град без железничке и аутобуске станице, град у чије се реке изливају фекалије мегаломанских пројеката „Београда на води“, град прелепих видика на сремске и банатске равнице и валовите шумадијске пределе, или град заробљен визурама моунстрозних кула које осим богатим власницима некретнина у тим кулама свим осталим Београђанима сужавају и укидају видике – каже Мојовић, наводећи још једно кључно питање.