Мирјани Митровић награда “Биљана Јовановић” за 2017. годину

НАГРАДА „БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ” ЗА 2017. ГОДИНУ ПРИПАЛА ЈЕ МИРЈАНИ МИТРОВИЋ ЗА РОМАН ХЕЛЕНА ИЛИ О НЕМИРУ

Мирјана Митровић
Жири за награду „Биљана Јовановић”, коју Српско књижевно друштво додељује за прозно, драмско или песничко дело, објављено први пут, који је радио у саставу: Слађана Илић, Владислава Војновић и Драгана В. Тодоресков (председница), на седници одржаној 26. априла 2018. године у најужи избор уврстио је романе Папирне диско кугле Драгославе Барзут (Red Box, Београд), Последња станица Британија Горана Гоцића (Лагуна, Београд) и Хелена или о немиру Мирјане Митровић (Лагуна, Београд). После дискусије одлучено је једногласно да се награда Биљана Јовановић додели Мирјани Митровић за роман Хелена или о немиру.

У свом најновијем роману Мирјана Митровић је реконструисала антички период и живот царице Хелене/Јелене, мајке Константина Великог. Комбинујући историјску грађу са фикцијом, ауторка је успела да читаоцима дочара узбудљив и интригантан живот Свете Августе, прве римске царице која је примила хришћанство и пронашла Христов крст у Јерусалиму. Ситуирајући радњу романа на простор Балкана, а посебно у античке градове Наис (Ниш) и Сингидунум (Београд), Мирјана Митровић оживљава једно минуло време на живописан начин. Међутим, њену пажњу привлачи пре свега психолошки профил главне јунакиње. Иако писан у трећем лицу, захваљујући вештини приповедања Мирјане Митровић, роман успава да нам пренесе Хеленине страхове, стрепње, љубави, разочарења, те да отвори и затвори њен животни циклус у којем се смењују улоге жене, супруге, мајке, владарке. На тај се начин Хеленин лик доима као изузетно модеран и за читаоце пријемчив. Мирјана Митровић је на изузетан начин успела занимљиву причу (која се данас, нажалост, све више везује за атрибуте комерцијалности) обликује уметничким средствима лишеним патетике.

Мирјана Митровић (Пожаревац, 14. јануар 1961) завршила је енглески језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Објавила је романе Аутопортрет са Миленом (1999), Емилија Лета (2006, награда „Бранко Ћопић”, најужи избор за Нинову награду), Месечари из Маргума (2009), као и збирку прича Свето стадо (1999).

Београд, 26. априла 2018.

Слађана Илић

Владислава Војновић

Драгана В. Тодоресков, председница

Dejan Simonovic