Даница Вукићевић
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
На седници одржаној 23. маја 2026. године, жири Награде БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ, у саставу Даница Вукићевић (председница), Саша Ћирић и Виолета Стојменовић, једногласно је донео одлуку да Награду БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ за 2025. годину добију две књиге: Забава код мојих ја песничка збирка Данице Павловић и роман Рт Саше Илића.
Добар коњ има стотину мана а лош само једну. Многи су замерали жирију као што обично бива, и шири и ужи избор, присуство–одсуство, и коначно што два аутора деле награду, ова награда се не дели. Она је целовита.
Заједничко овим двема књигама толико различитим по волумену, структури, жанру, родној позицији, јесте свест о кретању оног застрашујућег куда иде свет и и дубока жудња за слободом. Са и без аутсорсовања, сами морамо је освојити.
ЗАБАВА КОД МОЈИХ ЈА песничка збирка Данице Павловић
А сада нешто сасвим друго, што је и привилегија жирија, избор:
Даница Павловић се забавља… у четири поглавља/целине/фазе, из Смањеног света, из Долине крви, Из државе теорије, Без чипа под кожом, Поштена налазачица себе одлази на Соаре код (несталних/нестварних) својих ја, код Поезије, у Гангу, следи украшавање чежње(не)понизна пред Институцијама апликацијама за дисање, пролази кроз њих, одлази у Нови свет…новога доба, нових светковина, сестре у невидљивом колу милују моћ.
Из четири куле из четири перспективе да ли покушава да опева сајбер свет у којем се затекла, родила, живи? Да, не правећи се да је тај свет онај свет који су нам предали преци поезије, продавци лептира, алегорије, метафоре, поређења, контрасти, висови; ово је ново туробно разваљено непријатељско свима далеко место, сем онима… којима је добро…
Пут према себи поплочан је добрим намерама, она открива: У потпуности прихватам себе (лајфкоуч поклич), у ери изумирања у ритму фармакопокоравања, све биће хитно заувек, нека буде историја коју ћемо дописати, цео свет гори, а ми бићемо у праву, јер, ко први каже има право на истину. Колика је маржа авантуре, ако станемо у ред за наду, ако…
Пут у нови свет, или је то музика у мирису расцветалих воћки новога доба, никада саме сестре…
РОМАН РТ САШЕ ИЛИЋА
Рт или Хемијски симбол слободе или Отпор или Против духовног сиромаштва или Ниједна прича о отпору није прича о поразу или Посвета Природи или Сага о Буквићима или Геолошки спев или Поема о успињању или Јелена је смела парадигма Андрићевог напуштања историјског дискурса и окретања силама природе а не калдрме или Балада о планини или Добар роман може бити и од камена…
Овај роман има сложену структуру попут класичног романа, одражава концепт слојевитости геолошких епоха, надморске висине, метала, минерала, камена, повезане токове који извиру из јединства места (планина Ртањ), с временским координатама које хватају и повезују осамдесет година историје бивше/садашње државе Југославије/Србије, партизанску антифашистичку, рат за распад Југославије, рат за спас будућности из смртоносног загрљаја „литијумског сусрета“.
Један слој посвећен је племенитом бићу на граници светова, магарцу који мисли, осећа и зна, он носи и поетски „терет“ романа; женама неустрашивим, избезумљеним, борбеним, заслепљеним, пуним чулности и страсти попут античких богиња; писцу, дипломати, човеку на психоаналитичкој терапији, Андрићу, мушкарцу у пећини, у експлицитним сновима и распаду током успињања; мушкарцима аутованим и неаутованим, дивљим, похлепним, у униформама и срамоти; животињама и биљу; црквеном звону; капелици и цркви; шуми и реци; рударским окнима; рашчаравању; само мало – небу… И као што их месно повезује Ртањ, тако их у временској линији повезују четири генерације једне породице (Буквић)… три августовске ратне године, 1942, 1992, 2022… Ништа од овог и идеолошког спајања, понирања и успињања ликова (били они фикционални или историјски), поуздане учености, глосâ, не би уметнички радило без везивног ткива поезије. Јер, роман је добар онолико колико је песма.
У поетском уздизању романа Рт важну улогу, поред лика магарца Лунгија (филозофа и Христовог сапутника мира и кроткости) има лик писца Ива Андрића. Фигура измрцварена идеолошким злоупотребама, и свим најнижим замисливим и незамисливим апропријацијама, код С. Илића (човека који „кува“, у одбојкашком смислу) доживљава достојно „ново читање“, оживљавање, не митског зомбија већ оног који се зноји, пуши, сања, сањари, жуди, плаши се, кукумавчи, уфће… Такав један нам треба, не превелик, не сићушан, него стваран, онолико колико добра књижевност може бити стварна, стварнија од стварности.
Награда БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ посвећена је имену односно делу и ношењу бакље коју је запалила једна прерано пресвисла храбра и нежна душа која се без икакве заштите и филтера ухватила укоштац с друштвеном неправдом, са књижевним и језичким изазовима грлећи људе и свет.
На конкурс је пристигло 190 књига,
На састанку одржаном 27. априла 2026, трочлани жири (Виолета Стојменовић, Саша Ћирић, Даница Вукићевић, председница) за доделу награде „Биљана Јовановић“ уврстио је следеће наслове у ужи избор:
- Саша Каралић, Затвор Марије Терезије, Геопоетика издаваштво, Београд, 2025.
- Татјана Бијелић, Рихтање ребра, Имприматур д.о.о., Београд, 2025.
- Далибор Пејић, Балада о убици и убици и убици, Геопоетика издаваштво, Београд, 2025.
- Иван Антић, Кајзермилен глич, Енклава, Београд, 2025.
- Даница Павловић, Забава код мојих ја, Културни центар Новог Сада, 2025.
- Стевица Шепра Михајлов, У 3:10 за Ковин, Партизанска књига, Кикинда, 2025.
- Саша Илић, Рт, Академска књига, Нови Сад, 2025.
- Дивна Попов, Сенка воденог жига, Службени гласник, Београд, 2025.
- Дејан Атанацковић, Тајни роман Горана Гроловића, ИП Бесна кобила, Београд, 2025.
Славко Лебедински