У Аранђеловцу, 7. августа ове године, насилно је онемогућено представљање једне књиге. Учинила је то једна веома агресивна групација.
Књига је Контраендорфин Светислава Басаре. Насилницима се није допао начин на који се у роману помињу Десанка Максимовић и Иво Андрић, понашајући се притом као басаријански ликови који показују забрињавајуће несхватање разлике између фикције и збиље, што је једна од најважнијих Басариних тема.
Група насилника је себи дала за право да одређује којим књигама и писцима је допуштено да буду представљени, чак и да се појаве, у Аранђеловцу.
Група насилника је ускратила организаторима право да конципирају и одрже програм, Басари да представи своје књижевно дело а присутнима да чују аутора због кога су дошли.
Од тога па до пребијања и ликвидација писаца и спаљивања књига, није далеко.
Десанки Максимовић и Иви Андрићу ова врста одбране свакако није потребна. Потребна је онима који се иза њих заклањају.
Свако има право да му се књига или аутор не свиде, с добрим или лошим разлогом. Има право чак и да књижевност и њену логику не разуме али нема право да своје неслагање, неразумевање или незнање испољава на насилан начин и угрожава туђа права и туђу безбеднодст. Књигу можете читати или не читати, волети или не волети, али не можете забранити њено постојање у јавном простору.
Српско књижевно друштво позива све надлежне установе да обезбеде неометано одвијање књижевног живота, а све његове учеснике да се суздрже од насиља и подстрекивања на насиље.
Насиље и забране никада никоме ништа добро нису донели. Чак ни онима који у њима учествују, на њих подстичу или иза њих стоје.
Српско књижевно друштво
- 08. 2021.