Марија Кнежевић
МОЈЕ ДРУГО ТИ
Контраст издаваштво, Београд, 2019 – избор уредница Јелена Ниџовић
BREATHING TECHNIQUE, 2020
Америчко двојезично издање Zephyre Press из Масачусетса – избор и превод Sibelan Forester
Четвртак, 02. 06. 2022. у 19 сати
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
О књигама разговарају Марија Кнежевић и Даница Вукићевић Подробније
Видео запис: https://youtu.be/KUgZ_1ElHm0
Соња Атанасијевић
СПАВАЈ, ЗВЕРИ МОЈА
Издавач: Блум издаваштво, Београд
Четвртак, 19. 05. 2022. у 20 сати
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Учествују:
Књижевна критичарка др Наташа Анђелковић, уредник Александар Шурбатовић и ауторка, модератор Дејан Симоновић.
Одломке из романа интерпретира глумица Тара Ђурашиновић.
Прича о усамљености и депресији, о вечитој потреби за љубављу у једној дистопијској атмосфери, у којој се рађа све мање деце, читава насеља остају без деце, затварају се школе и вртићи… Радња се одвија у Београду, 2027. године. Подробније
САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА
ЗА НАГРАДУ БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ ЗА 2021. ГОДИНУ
На конкурс за Награду БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ за 2021. коју додељује Српско књижевно друштво, конкурисало је 220 наслова најразличитијих жанрова. У шири избор уврштено је двадесет наслова, а у ужи следећих пет:
Бора Ћосић, Без, Лом, Београд, 2021.
Давид Албахари, Поговор, Чаробна књига, Београд, 2021.
Марија Караклајић, Лице од стакла, Архипелаг, Београд, 2021.
Милкица Милетић: Менует у шејтановим папучама, Дерета, Београд, 2021.
Златко Паковић, Јеретичка литургија, Zepter Book World, Београд, 2021.
На седници одржаној 04. априла 2022, жири Награде БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ, у саставу Драган Бошковић (председник), Ана Стишовић Миловановић и Ти
јана Матијевић, једногласно је донео одлуку да се Награда БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ за 2021. годину додели књизи:
ЛИЦЕ ОД СТАКЛА
МАРИЈЕ КАРАКЛАЈИЋ
Сећање на Стевана Тонтића
Уторак, 12. април 2022. у 19:00
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Видео: https://youtu.be/gCAC42rmRzY
Учествују: Радмила Гикић Петровић, Милован Марчетић, Гојко Божовић, Вуле Журић, Михајло Пантић
Модераторка Снежана Минић Вељовић
Стеван Тонтић (Грдановци, Сански Мост, 1946 – Нови Сад, 2022) био је члан и председник Скупштине Српског књижевног друштва.
Писао је поезију, прозу, есеје, критику и преводио с немачког језика. Саставио је неколико антологија, међу њима и веома запажену антологију Модерно српско пјесништво (1991), с обухватом српских песника 20. века из Југославије и дијаспоре. (Била је то прва антологија српске поезије у историји БиХ.) Приредио је издања већег броја писаца (П. Кочић, Б. Ћопић, Н. Шоп, Д. Максимовић, В. Попа, С. Раичковић, М. Диздар, Д. Трифуновић, Д. Колунџија и др.) Био је три године члан НИН-овог жирија критике за роман године. Члан Српског и Немачког ПЕН-центра, Српског књижевног друштва и Удружења књижевних преводилаца Србије. Collegium Europaeum Jenense (Јена) изабрао га је за свог дописног члана, што је „признање за изванредан рад на разумевању међу народима.“ Подробније
ГДЕ СЕ ГУРА КУЛТУРА?
Покрет слободних грађана одговара на 13 питања о култури које је поставило Српско књижевно друштво.
Културна политика је врло важан део програма Покрета слободних грађана и зато смо морали да дамо одговоре на ваших 13 питања, иако смо свесни да је ово само мали део проблема и питања везаних за културу. Увек смо ту да дамо одговоре и на сва друга питања.
Сматрамо да рад у култури није довољно плаћен нарочито јер не подлеже бенефитима тржишта већ је део управе. Потребно је повећати број запослених, усагласити Закон о раду, Закон о јавним набавкама и Закон о јавној управи са реалним потребама установа културе и установа заштите културних добара. Новим законима ћемо регулисати статус радника на привременим и повременим пословима и статусе ауторског рада.
Када је у питању уметнички рад, културним политикама ћемо стимулисати тржиште а добрим односима у региону отворити могућности за веће и шире уметничко стваралаштво а самим тим и побољшање материјалног статуса уметника.
Апсолутно не. Сматрамо да улагања у културу треба хитно повећати и да питања из културе треба актуелизовати. Подробније
Пет питања о културној политици упућених креаторима политичког живота
„Култура није чак ни предизборна тема, ни делић обећања“, приметило је Српско књижевно друштво у свом недавном јавном позиву на разговор о култури . Готово при самом крају изборне кампање, а потакнути позивом овог репрезентативног удружења у култури, одлучили смо да актерима политичког живота поставимо одабраних пет (од 13 колико је СКД осмислило) питања које се тичу културе, културне политике, односа према уметницима и културним радницима, наводи лист Данас.
Преносимо одговоре:
Синише Ковачевића, саветника за културу кандидата за председника Србије коалиције Уједињена Србија на априлским изборима Здравка Поноша,
Драгане Миљанић, саветнице за културу испред Српске странке „Заветници“,
Бранислава Димитријевића, координатора за културу Не давимо Београд,
Милорада Маринковића, председника Савета за културу и информисање СП Двери,
Горице Мојовић, саветнице за културу Душка Вујошевића, првог на листи за Београд Коалиције “Ајмо људи”.
Жири у саставу Драган Бошковић, председник, Ана Стишовић Миловановић и Тијана Матијевић су у ужи избор издвојили ових пет наслова. Половином априла ће бити
проглашен/проглашена добитник/добитница награде
1. Марија Караклајић, Лице од стакла, Архипелаг, Београд, 2021.
2. Давид Албахари, Поговор, Чаробна књига, Београд, 2021.
3. Бора Ћосић, Без, Лом, Београд, 2021.
4. Милкица Милетић: Менует у шејтановим папучама, Дерета, Београд, 2021.
5. Златко Паковић, Јеретичка литургија, Zepter Book World, Београд, 2021.
Тринаест питања о културној политици упућена креаторима политичког живота
Култура је државно пасторче. Осиромашена је, гурнута у запећак.
Култура није чак ни предизборна тема, ни делић обећања.
Желећи да подстакне размишљања о културној политици Српско књижевно друштво, репрезентативно удружење у култури (www.skd.rs), поставља само нека од безбројних –питања странкама – учесницима на изборима 2022. и свим актерима културног живота и целокупној јавности.
Српско књижевно друштво такође позива све медије да се озбиљно позабаве културном политиком и организују низ дебата на ову тему. Подробније
На Конкурс је стигло 220 књига; жири у саставу Драган Бошковић, председник, Ана Стишовић Миловановић и Тијана Матијевић је у шири избор издвојио ових 20 наслова. Крајем марта ће бити објављен ужи избор, а половином априла ће бити проглашен/проглашена добитник/добитница награде
