Боривој Герзић, БЕКЕТ: ЧОВЕК И ДЕЛО

Боривој Герзић, Бекет: човек и дело

Издавачи: Златно руно и Милстоне, Београд

Латиница, меки повез, 342 стране, формат 15,5 x 20,5 цм.

Реч аутора

О човеку коме је била блиска Флоберова максима да уметник треба да се постара да потомство поверује да није ни постојао (упор. Епикур /кога је Бекет проучавао/: „Проживи живот свој скривено“), током година су на светлост дана извучени безбројни детаљи, написане три опсежне и квалитетне биографије (Бер, Ноулсон, Кронин), а број студија, огледа, расправа, чланака и књига посвећених његовом животу и делу није могуће установити јер је, једноставно, огроман (најновија биографија је Гибсонова Samuel Beckett, из 2010, где се писац потрудио да представи „историјског“ Бекета). Сâм Бекет говорио је да је његов живот „досадан и незанимљив“ и да је најбоље „не промовисати га“, а да „професори о његовом животу знају више него он сам“. Ставова о „непромовисању“ мање-више доследно се придржавао до краја, избегавајући публицитет и увек гладну јавност колико год је било могуће. То му, опет, није сметало да из сенке повлачи пословне потезе у вези с продајом својих књига и продукцијама комада широм света, мада је знао, што се види из једног писма Барнију Росету из 1958, да се тиме све дубље уплиће у професионализам и самоексплоатацију и удаљава од своје основне вокације „писца-у-неуспеху“. Подробније →

НИ ДАНА БЕЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ

Иницијатива за повећање броја часова српског језика и књижевности у основним и средњим школама

Текућа расправа о уклањању значајних књижевних опуса из наставних програма показује да је фонд часова књижевности и језика недовољан.

Стога Српско књижевно друштво изнова покреће инцијативу, усвојену на Скупштинама удружења 2015. и 2019. године:

Подсећајући да је право на школовање једно од основних људских права, а сматрајући да је познавање језика и књижевности предуслов за стицање образовања, Српско књижевно друштво покреће иницијативу за повећање броја часова српског језика и књижевности у основним и средњим школама. Подробније →

Biljana Jovanović: Avala Is Falling

Avala Is Falling
Author: Biljana Jovanović
Translator: John K. Cox
CEU Press in Budapest
Publication date: 2020
http://ceupress.com/book/avala-falling

 

 

 

 

Avala Is Falling (an excerpt)

by Biljana Jovanović

translated by John K. Cox

* * *

i

The biographer of Jelena Belovuk, in the manner of all pedantic and responsible biographers, has taken down everything that the flutist Belovuk said to him over the course of their friendship. It is necessary to add here that Jelena’s biographer, although he participated in her life, but of course not in the same way as Jelena herself, was unable to avoid arbitrariness and contradictions, as well as lies. – B. J. Подробније →

ПОВОДОМ УКЛАЊАЊА ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ ИЗ НАСТАВНОГ ПРОГРАМА

ПОВОДОМ УКЛАЊАЊА ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ

ИЗ НАСТАВНОГ ПРОГРАМА ЗА ГИМНАЗИЈЕ И СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

Српско књижевно друштво сматра недопустивим и несхватљивим уклањање Десанке Максимовић из наставног програма за гимназије и средње школе. Образложење је до те мере бесмислено да не заслужује коментар.

Вредност Десанкиног опуса и њено место у српској књижевности и култури су јасни свакоме, изузев комисији која је о томе одлучивала, о чему сведочи и бурно реаговање не само књижевне већ и најшире јавности.

Српско књижевно друштво захтева да се овај штетни предлог сместа повуче а Десанки Максимовић посвети пажња коју заслужује. Подробније →

ЉУБИЦА АРСИЋ: ЧАС У КОМЕ ДОЛАЗИ ДО ВЕЛИКОГ ПУЦАЊА

У новом роману Четири кише, Љубица Арсић бави се деликатним животним добом када се у младом бићу буди ерос, збуњујући и њега и околину. Демистификујући породични миље, ауторка гради ситуације пригушене драматике којом сугерише далекосежне последице раних искустава. Мукама одрастања својих јунака Милице, Сенке и Пашка, суптилним књижевним поступком Љубица Арсић придужује причу Ленке Дунђерски да би подвукла судбински белег који остављају прва искуства интензивног доживљавања другог, али и себе другачијег.

И досадашњи књижевни опус Љубице Арсић (романи: Чувари казачке ивице, Икона, Манго, Рајска врата; збирке прича: Прст у месо, Ципеле бувине боје, Барутана, зона сумрака, Само за заводнице, Тиграстија од тигра, Мацо да л` ме волиш, All Inclusive) из различитих углова осветљава просторе ероса и снагу чежње супротстављену табуима.

У немогућности да у оквиру Књижевно-трибинског програма СКД водимо разговор о роману Четири кише, његовим тематским линијама и књижевним поступцима, питали смо Љубицу Арсић:

Подробније →

Светски дан књиге: Осам прича из изолације

Због епидемије коронавируса, Светски дан књиге је ове године обележен другачије него обично.
У оквиру акције „Читајмо од куће“ – Српско књижевно друштво, Омладинско позориште „Дадов“ и Секретаријат за културу града Београда – обележили су овај дан на начин примерен околностима у којима се налазимо.
Осам познатих српских писаца послало је своје кратке приче, а млади глумци позоришта „Дадов“ прочитали су их у својим собама и снимили мобилним телефонима. Потом су снимци обједињени, монтирани и од данас, 23. априла могу се видети на профилу на Фејсбуку позоришта „Дадов“, као и на порталу Дани Београда и сајту Срспког књижевног друштва.
Своје кратке приче послали су Зоран Живковић, Енес Халиловић, Владимир Кецмановић, Сања Домазет, Мира Поповић, Дејан Атанацковић, Горан Гоцић и Александар Гаталица.

Књижевно-трибински програм СКД

У немогућности да Књижевно-трибински програм СКД одржавамо на  уобичајени начин, представљање нових књига наших чланова и обележавање значајних датума из историје српске књижевности наставићемо путем сајта и фејсбук странице Друштва. Објављиваћемо интервјуе са ауторима, критике и тематске текстове.
Своје предлоге и информације о новим насловима можете слати на srknjdr@gmail.com.
Објављене текстове читајте на
www.skd.rs

или на
https://www.facebook.com/skd.rs

ЈЕДАН ВЕК РОМАНА ЂАКОН БОГОРОДИЧИНЕ ЦРКВЕ ИСИДОРЕ СЕКУЛИЋ

ЈЕДАН ВЕК РОМАНА ЂАКОН БОГОРОДИЧИНЕ ЦРКВЕ ИСИДОРЕ СЕКУЛИЋ

Уместо Трибине СКД: Ново издање јединог романа Исидоре Секулић, који је за штампу приредила и поговор написала Славица Гароња, савременом читаоцу пружа могућност новог читања и тачнијег сагледавања баштине српских књижевница.

Човек треба да има једну љубав која циља даље од среће.
Исидора Секулић

Приповедачким остварењима српских књижевница до 1950, Славица Гароња се бавила у антологији „Врт наде“, у коју су, сасвим природно, увршћене и приповетке Исидоре Секулић. Рад на превредновању неправедно скрајнуте литературе коју су писале жене и њеном приближавању савременим читаоцима, Славица Гароња сада је употпунила приређивањем за штампу и аналитичким поговором једином роману Исидоре Секулић „Ђакон Богородичине цркве“. Новим издањем (Лагуна, 2019) обележена је стогодишњица његовог првог објављивања. Славицу Гароњу смо питали: Подробније →