Боривој Герзић, Бекет: човек и дело
Издавачи: Златно руно и Милстоне, Београд
Латиница, меки повез, 342 стране, формат 15,5 x 20,5 цм.
Реч аутора
О човеку коме је била блиска Флоберова максима да уметник треба да се постара да потомство поверује да није ни постојао (упор. Епикур /кога је Бекет проучавао/: „Проживи живот свој скривено“), током година су на светлост дана извучени безбројни детаљи, написане три опсежне и квалитетне биографије (Бер, Ноулсон, Кронин), а број студија, огледа, расправа, чланака и књига посвећених његовом животу и делу није могуће установити јер је, једноставно, огроман (најновија биографија је Гибсонова Samuel Beckett, из 2010, где се писац потрудио да представи „историјског“ Бекета). Сâм Бекет говорио је да је његов живот „досадан и незанимљив“ и да је најбоље „не промовисати га“, а да „професори о његовом животу знају више него он сам“. Ставова о „непромовисању“ мање-више доследно се придржавао до краја, избегавајући публицитет и увек гладну јавност колико год је било могуће. То му, опет, није сметало да из сенке повлачи пословне потезе у вези с продајом својих књига и продукцијама комада широм света, мада је знао, што се види из једног писма Барнију Росету из 1958, да се тиме све дубље уплиће у професионализам и самоексплоатацију и удаљава од своје основне вокације „писца-у-неуспеху“. Подробније