Где се гура култура: одговори Покрета слободних грађана

ГДЕ СЕ ГУРА КУЛТУРА?

Покрет слободних грађана одговара на 13 питања о култури које је поставило Српско књижевно друштво.

Културна политика је врло важан део програма Покрета слободних грађана и зато смо морали да дамо одговоре на ваших 13 питања, иако смо свесни да је ово само мали део проблема и питања везаних за културу. Увек смо ту да дамо одговоре и на сва друга питања.

  1. Сматрате ли да је уметнички рад и, уопште, рад у култури одговарајуће плаћен? Шта бисте предузели у смислу побољшања материјалног статуса уметника?

Сматрамо да рад у култури није довољно плаћен нарочито јер не подлеже бенефитима тржишта већ је део управе. Потребно је повећати број запослених, усагласити Закон о раду, Закон о јавним набавкама и Закон о јавној управи са реалним потребама установа културе и установа заштите културних добара. Новим законима ћемо регулисати статус радника на привременим и повременим пословима и статусе ауторског рада.

Када је у питању уметнички рад, културним политикама ћемо стимулисати тржиште а добрим односима у региону отворити могућности за веће и шире уметничко стваралаштво а самим тим и побољшање материјалног статуса уметника.

  1. Сматрате ли да треба наставити с политиком штедње у култури и њеног сиромашења и маргинализовања?

Апсолутно не. Сматрамо да улагања у културу треба хитно повећати и да питања из културе треба актуелизовати. Подробније →

Културна политика: анкета Данаса

Пет питања о културној политици упућених креаторима политичког живота

„Култура није чак ни предизборна тема, ни делић обећања“, приметило је Српско књижевно друштво у свом недавном јавном позиву на разговор о култури . Готово при самом крају изборне кампање, а потакнути позивом овог репрезентативног удружења у култури, одлучили смо да актерима политичког живота поставимо одабраних пет (од 13 колико је СКД осмислило) питања које се тичу културе, културне политике, односа према уметницима и културним радницима, наводи лист Данас.

Преносимо одговоре:

Синише Ковачевића, саветника за културу кандидата за председника Србије коалиције Уједињена Србија на априлским изборима Здравка Поноша,

Драгане Миљанић, саветнице за културу испред Српске странке „Заветници“,

Бранислава Димитријевића, координатора за културу Не давимо Београд,

Милорада Маринковића, председника Савета за културу и информисање СП Двери,

Горице Мојовић, саветнице за културу Душка Вујошевића, првог на листи за Београд Коалиције “Ајмо људи”.

Подробније →

УЖИ ИЗБОР ЗА НАГРАДУ „БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ“ ЗА 2021.

Жири у саставу Драган Бошковић, председник, Ана Стишовић Миловановић и Тијана Матијевић су у ужи избор издвојили ових пет наслова. Половином априла ће бити

проглашен/проглашена добитник/добитница награде

  

1.      Марија Караклајић, Лице од стакла, Архипелаг, Београд, 2021.

2.      Давид Албахари, Поговор, Чаробна књига, Београд, 2021.

3.      Бора Ћосић, Без, Лом, Београд, 2021.

4.      Милкица Милетић: Менует у шејтановим папучама, Дерета, Београд, 2021.

5.      Златко Паковић, Јеретичка литургија, Zepter Book World, Београд, 2021.

Где се гура култура?

Тринаест питања о културној политици упућена креаторима политичког живота

Култура је државно пасторче. Осиромашена је, гурнута у запећак.

Култура није чак ни предизборна тема, ни делић обећања.

Желећи да подстакне размишљања о културној политици Српско књижевно друштво, репрезентативно удружење у култури (www.skd.rs), поставља само нека од безбројних   –питања странкама – учесницима на изборима 2022. и свим актерима културног живота и целокупној јавности.

Српско књижевно друштво такође позива све медије да се озбиљно позабаве културном политиком и организују низ дебата на ову тему. Подробније →

ШИРИ ИЗБОР ЗА НАГРАДУ „БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ“ ЗА 2021.

На Конкурс је стигло 220 књига; жири у саставу Драган Бошковић, председник, Ана Стишовић Миловановић и Тијана Матијевић је у шири избор издвојио ових 20 наслова. Крајем марта ће бити објављен ужи избор, а половином априла ће бити проглашен/проглашена добитник/добитница награде

  1. Илија Ђуровић, Сампас, Трећи трг – Сребрно дрво, Београд, 2021.
  2. Јовица Аћин, Бања, Агора, Зрењанин-Нови Сад, 2021.
  3. Ненад Рацковић, Слуз и жуч, Лагуна, Београд, 2021.
  4. Давид Албахари, Поговор, Чаробна књига, Београд, 2021.
  5. Милица Вучковић, Смртни исход атлетских повреда, Београд, 2021.
  6. Марјан Чакаревић, Повест о телу, Културни центар Новог Сада, Нови Сад, 2021.
  7. Марија Караклајић, Лице од стакла, Архипелаг, Београд, 2021.
  8. Дејан Алексић, Уради сам, Културни центар Новог Сада, Нови Сад, 2021.
  9. Дејан Алексић: Петља, Лагуна, Београд, 2021.
  10. Данијела Репман: Шећер, лед и варикина, Трећи трг- Сребрно дрво, Београд, 2021.
  11. Милкица Милетић: Менует у шејтановим папучама, Дерета, Београд, 2021.
  12. Јелена Маринков: Карантин у паклу, Књижевна радионица Рашић, Београд, 2021.
  13. Милош Петровић: Љепота лапота, Дом културе „Студентски град“, 2021.
  14. Бранка Селаковић: Синкопа, Јеж издаваштво, Нови Сад, 2021.
  15. Ана Милош, Крај распуста и друге приче, Боока, Београд, 2021.
  16. Бора Ћосић, Без, Лом, Београд, 2021.
  17. Драшко Милетић, Матична књига, Лагуна, Београд, 2021.
  18. Драшко Милетић, Насумице, Пресинг, Младеновац, 2021.
  19. Јована Реба и Јефимија Медић, Причкице, Фабрика књига, Београд, 2021.
  20. Златко Паковић, Јеретичка литургија, Zepter Book World, Београд, 2021.

Подробније →

ЗАХТЕВ ЗА РЕШАВАЊЕ ДУГОВАЊА САМОСТАЛНИХ УМЕТНИКА

На иницијативу Удружења ликовних уметника Србије, 15 репрезентативних удружења у култури упутило је Министарству културе и информисања следећи

ЗАХТЕВ ЗА ХИТНИМ РЕШАВАЊЕМ ПРОБЛЕМА ДУГОВАЊА И ДРУГИХ ПРОБЛЕМА САМОСТАЛНИХ УМЕТНИКА

Уметничка делатност, као специфичан начин рада, није увек лукративна, али је веома значајана за целокупно друштво, што потврђује и усвојени акт Министарства културе и информисања Републике Србије – Стратешки приоритети развоја културе од 2021-2025. године. Нажалост, садашња организација друштвеног и радног статуса самосталних уметника поставила је ову професију у незавидан положај који се огледа чак и у томе да потенцијалне грешке у пословању надлежних институција морају да плаћају уметници, иако за њих нису одговорни. Једна од последица ове системске неуређености јесу пореска дуговања самосталних уметника настала услед кашњења локалних самоуправа при преносу средстава удружењима или погрешним књижењем пореских управа, а која су и драстично увећана због нагомиланих камата. Подробније →

Подршка Иницијативи за увођење натпредметног статуса српског језика и књижевности

Као репрезентативно удружење у култури, Српско књижевно друштво подржава иницијативу Друштва за српски језик и књижевност Србије за увођење натпредметног статуса српског језика и књижевности (https://drustvosj.fil.bg.ac.rs/…/incijativa-za…).
Квалитетно школско образовање када је реч о српском језику и књижевности представља основ за формирање правих читалаца и будућих писаца.
Српско књижевно друштво
Београд, 24. 02. 2022.

Преминуо Стеван Тонтић

Преминуо је књижевник Стеван Тонтић (Грдановци, Сански Мост, 1946), члан и председник Скупштине Српског књижевног друштва.

Основну школу завршио у Лушци Паланци, средњу у Санском Мосту и Приједору, студије филозофије са социологијом у Сарајеву. Активан у студентским протестима 1968. Почетком 1969. године постао је главни уредник студентског листа „Наши дани“, да би већ трећи број био судски забрањен а редакција распуштена. Прву збирку поезије објављује 1970, награђену савезном наградом листа „Младост“ за најбољу прву књигу. Запошљава се у културној редакцији Телевизије Сарајево, а обавља и дужност секретара Удружења књижевника БиХ. Половином седамдесетих почиње да ради као уредник за књижевност у издавачкој кући „Свјетлост“, у којој касније уређује и часопис „Живот“. Године 1984. даје оставку на уреднички посао због неслагања с третманом неких српских писаца у великој едицији књижевности народâ БиХ. После три године враћа се у издавачку кућу са новим руководством. Подробније →

Преминуо Милан Влајчић

Преминуо је Милан Влајчић (Београд, 23. август 1939 — Београд, 9. фебруар 2022) био је српски новинар, књижевник, књижевни и филмски критичар.

Рођен је у породици индустријалца Михајла Влајчића и историчарке уметности Вере Влајчић

Дипломирао је општу књижевност са теоријом књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

Са објављивањем критике и других публикација почео 1960. године у часопису Дело и другим часописима.

Уређивао је културне рубрике Студента и Младости, књижевне листове и часописе Видици, Гледишта и Књижевни гласник (издавачка кућа Откровење).

Подробније →

Зрењанин уплаћује доприносе за самосталне уметнике

Скупштина града Зрењанина донела је одлуку о уплати доприноса за пензијско и инвалидско и здравствено осигурање самосталних уметника.

Књижевници са територије Зрењанина који желе да посредством Српског књижевног друштва остваре статус самосталног уметника и право на уплату доприноса могу да се обавесте о условима и процедури путем мејла srpskoknjizevno@gmail.com.