СЛАЂАН МИЛОШЕВИЋ ГЛИБ

Понедељак, 5. фебруар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Разговори с разлогом:
Слађан Милошевић Глиб
(Каирос, Сремски Карловци, 2017)

Учествују:
Тамара Крстић
Ђорђе Д. Сибиновић
и аутор
Подробније →

Субота, 27. јануар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Представљање аутора
Књижевног друштва СВЕТИ САВА

Учествују:
Драгица Ужарева, Душица Миловановић, Миодраг Стојановић, Мирко Магарашевић, Васа Павковић, Жељко Медић Жац, Бојана Стојановић Пантовић, Славољуб Марковић, Микаило Бодирога, Немања Митровић,  Миља Лукић, Бранислав Вељковић, Адам Пуслојић, Братислав Р. Милановић, Гордана Симеуновић, Зоран Денић, Тања Милутиновић, Љубиша Мариновић, Слађана Ристић, Небојша Ћосић, Данило Јокановић, Зоран Илић, Душко Ристић, Милосава Мијовић, Божидар Пешев, Радивоје Стојковић, Биљана Каравидић, Божидар Васиљевић, Оливер Јанковић, Раде Ђокановић, Тања Прокопљеић, Предраг Бајо Луковић, Игор Вукојевић, Драгослав Хаџи Танчић, Загорка Васиљевић, Радослав Алексић, Александар Љубиша, Душан Цицвара, Александар Миланковић, Милош Јанковић

Среда, 27. децембар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Додела награде Биљана Јовановић за 2016. годину

Учествују:
Жарко Радаковић, добитник награде
Марјан Чакаревић
Славољуб Марковић
Подробније →

ЛУКА БЕШЛАГИЋ
ТЕОРИЈЕ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНЕ ТЕКСТУАЛНЕ ПРОДУКЦИЈЕ

Понедељак, 25. децембар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Разговори с разлогом:
Лука Бешлагић „Теорије експерименталне текстуалне продукције“
Факултет за медије и комуникације, Београд, 2017.

Учествују:
Дубравка Ђурић
Мишко Шуваковић
Ирена Јаворски
и аутор

Уређује и води Дејан Симоновић

Појмом „експериментална текстуална продукција“ означавају се различите неконвенционалне књижевне праксе које се, почевши од појаве послератних неоавангардних текстуалних покрета, поступно везују за метајезичку ауторефлексију и продор теоријског говора у тело првостепеног дискурса књижевности. Тако настали модуси субверзивне текстуалности захтевају нове форме теоретизације, које се проблематизују у књизи Луке Бешлагића.
Кроз три централна поглавља обрађују се три теоријско-проблемска оквира: (1) радикални лингвистички скептицизам и језичко-критичка позиција немачко-аустријске филозофије језика; (2) француска структуралистичка и постструктуралистичка епистемологија текстуалности; (3) релација теоријског и књижевног писма, којом се испитују сложени процеси уодношавања та два дискурзивна регистра, те немогућност да се ови дискурси разграниче.
Теоретизација експерименталне текстуалне продукције мора уважити савремене трансдисциплинарне теоријске приступе, али и усвојити трансдисциплинарно хибридно писмо – облик теоретизације који специфичности теоријског дискурса полижанровски повезује са реторичким стратегијама књижевности.

Лука Бешлагић (Београд, 1985) завршио је основне студије на Факултету за медије и комуникације Универзитета Сингидунум, где је стекао и звање мастера комуникологије. На докторском студијском програму Трансдисциплинарне студије савремене уметности и медија, при ФМК, одбранио је докторску дисертацију „Теорије савремене експерименталне текстуалне продукције“. Бави се хибридним трансдисциплинарним теоријама у пољу хуманистике. Објављује радове у научним, стручним и књижевним часописима (AM: Journal of Art and Media Studies, ProFemina, Српска политичка мисао, Преплитања и укрштања: хибридност у књижевности, Агон, Proletter). Аутор је експерименталних текстова који материјализују описана теоријска истраживања, те књиге Два говора романа (2012), у којој се полижанровски уодношавају теоријски и књижевни дискурс. Ради као доцент на Факултету за медије и комуникације.

Петак, 22. децембар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Разговори с разлогом:
Нина Живанчевић „Оно што се памти“ (Корнет, 2017)
Александра Манчић „Егзотизам и канибализам“ (Службени гласник, 2017)

Учествују:
Нина Живанчевић
Александра Манчић
Павле Ћосић

Уређује и води Дејан Симоновић
Подробније →