ВИТОЛД ГОМБРОВИЧ „КОСМОС“

Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Петак, 8. децембар у 20 часова

Разговори с разлогом:
Витолд Гомбрович Космос
С пољског превела Бисерка Рајчић
ИК Прометеј, Нови Сад, 2017

Учествују:
Бисерка Рајчић
Дејан Симоновић

Уређује и води Дејан Симоновић Подробније →

ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ ПОВЕЉА У 2017. ГОДИНИ

Понедељак, 4. децембар у 11:30
Српско књижено друштво
Француска 7, Београд

Разговори с разлогом
Издавачка делатност Повеља у 2017. години

Учесници:
Војислав Карановић
Дејан Илић
Горан Гоцић
Бојана Стојановић Пантовић
Гојко Божовић
Владислава Војновић
Драган Хамовић
Саша Радојчић

Из редакције Повеље:
Ана Гвозденовић
Живорад Недељковић
Дејан Алексић

Уређује и води Дејан Симоновић
Подробније →

Српско књижевно друштво
Београд, Француска 7
Среда, 22. новембар 2017, у 20 сати

ГОДИШЊИЦЕ: Век од смрти Диса и Бојића
Владислав Петковић Дис: То је онај живот (изабрао и приредио Јован Пејчић), Neopress, Београд 2017.
Милутин Бојић: Развејане ватре (изабрао и приредио Јован Пејчић), Neopress, Београд 2017.

Говоре
Светлана Шеатовић
Ратомир Рале Дамјановић
Јован Пејчић

Уређује и води Дејан Симоновић Подробније →

ЈУРИЈ ЛОТМАН
БЕСЕДЕ О РУСКОЈ КУЛТУРИ

Понедељак, 13. новембар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Разговори с разлогом:
Јуриј Лотман
„Беседе о руској култури:
Свакодневица и традиције руског племства (XVIII век – почетак XIX века)“
(Академска књига, Нови Сад, 2017)
Превео с руског Зорислав Паунковић

Учествују:
Владимир Коларић
Зорислав Паунковић

Уређује и води Дејан Симоновић
Подробније →

ПЕКИЋ КАО ДРАМСКИ ПИСАЦ

Понедељак, 6. новембар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Годишњице: Борислав Пекић (1930–1992)
Пекић као драмски писац

Учествују:
Весна Црепуљаревић
Јелена Ковачевић
Дуња Бојчић
Марија Благојевић
Лазар Бојичић

Уређује и води Дејан Симоновић
Подробније →

ДИС У ПРЕВОДУ

Понедељак, 30. октобар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Годишњице: Владислав Петковић Дис (1880-1917)
Дис у преводу
Учествују:
Кајоко Јамасаки
Борис Лазић
Коља Мићевић
Уређује и води: Дејан Симоновић

Подробније →

Среда 18. октобар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Aнтологија женске приповетке:
„Врт тајни“(први део)
„Врт наде“(други део)
Приредила Славица Гароња

Учествују:
Слађана Илић
Мирјана Митровић
Лаура Барна
Славица Гароња
Води: Живко Николић

ВРТ ТАЈНИ:
АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ЖЕНСКЕ ПРИПОВЕТКЕ ДО 1950.
(Вукотић медиа, 2016)

„Један век српске женске приповетке – колико обухвата ова Антологија – временски је распон у коме су први пут и комплексно сагледане књижевнице које су стварале приповедну прозу од 1854. до половине 20. века. Заступљена су следећа имена: Милица Стојадиновић Српкиња, Милка Гргурова, Драга Гавриловић, Лепосава Мијушковић, Јелена Димитријевић, Анђелија Лазаревић, Даница Марковић, Исидора Секулић, Смиља Ђаковић, Милица Јанковић, Мара Ђорђевић Малагурска, Јела Спиридоновић-Савић, Фрида Филиповић, Јелена Билбија и Милка Жицина. Одабране приповетке, њих укупно 35, сведоче о тематско-мотивској разноврсности, разуђености и провокативности, које обухватају све значајне стилске епохе и правце, различитих језичких дискурса и региона, простор и време од дубље фолклорне прошлости преко паланачке и београдске средине, од прича из Великог рата, до социјалне и модерне урбане тематике, љубави и еротике. То је раскошна лепеза једног дугог времена сазревања, углавно до сада неишчитане женске приче – респектабилних домета за неку будућу историју српске књижевности.

ВРТ НАДЕ:
АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ЖЕНСКЕ ПРИПОВЕТКЕ
ОД 1950. ДО ДАНАС (Вукотић медиа, 2017)

Замишљена као наставак антологије ВРТ ТАЈНИ, ова књига је, у једном срећном тренутку добила свој наслов захваљујући синтагми из једног интервјуа Светлане Велмар-Јанковић, која је свој доживљај младости након Другог светског рата назвала „добом наде“. Основну савремене женске приповетке у другој половини 20. века чини дубоко урбани доживљај живота савремене жене. Хронотоп прича наших књижевних савременица увелико је проширен. У одабраним приповеткама 20 књижевница (Светлана Велмар-Јанковић, Гроздана Олујић, Јара Рибникар, Вида Огњеновић, Милица Мићић Димовска, Љиљана Ђурђић, Боба Благојевић, Ана Шомло, Радмила Гикић Петровић, Мирјана Павловић, Љубица Арсић, Гордана Ћирјанић, Мирјана Митровић, Јелена Ленголд, Љиљана Дугалић, Стана Динић Скочајић, Весна Капор, Лаура Барна, Душица Милановић и Слађана Илић, широк тематски распон женске приче који иде од рефлекса историје (од светског рата до НАТО-бомбардовања), али и дубље метафизичке прошлости Балкана (римско царство, средњи век), до савремених урбаних, мушко-женских односа, женске самосвести као својеврсне побуне, са значајним искорацима и увидима у живот савременог човека и наше, све више дехуманизоване и обесмишљене цивилизације.