Српско Књижевно Друштво - Сајт Српског Књижевног Друштва – репрезентативног удружења у култури

Гост: Борис Јовановић Кастел

ГОСТ: БОРИС ЈОВАНОВИЋ КАСТЕЛ
Петак, 2. фебруар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Гост: Борис Јовановић Кастел

Са Борисом Јовановићем Кастелом разговарају
Драгица Ужарева и Живко Николић.
Стихове чита глумац Александар Кецман, а за музички део програма задужен је Никола Мијајловић.

Вече организују Институт Белко и Српско књижевно друштва а под покровитељством амбасаде Црне Горе у Београду.

Подробније →

Представљање аутора Књижевног друштва СВЕТИ САВА

Субота, 27. јануар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Представљање аутора
Књижевног друштва СВЕТИ САВА

Учествују:
Драгица Ужарева, Душица Миловановић, Миодраг Стојановић, Мирко Магарашевић, Васа Павковић, Жељко Медић Жац, Бојана Стојановић Пантовић, Славољуб Марковић, Микаило Бодирога, Немања Митровић, Миља Лукић, Бранислав Вељковић, Адам Пуслојић, Братислав Р. Милановић, Гордана Симеуновић, Зоран Денић, Тања Милутиновић, Љубиша Мариновић, Слађана Ристић, Небојша Ћосић, Данило Јокановић, Зоран Илић, Душко Ристић, Милосава Мијовић, Божидар Пешев, Радивоје Стојковић, Биљана Каравидић, Божидар Васиљевић, Оливер Јанковић, Раде Ђокановић, Тања Прокопљеић, Предраг Бајо Луковић, Игор Вукојевић, Драгослав Хаџи Танчић, Загорка Васиљевић, Радослав Алексић, Александар Љубиша, Душан Цицвара, Александар Миланковић, Милош Јанковић

Сећање: Бранко Пиргић (1952–2017)

СЕЋАЊЕ:
БРАНКО ПИРГИЋ (1952–2017)

Среда, 17. јануар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Сећање: Бранко Пиргић (1952–2017)

Учествују:
Бранислава Марковић
Милош Кнежевић
Васа Павковић
Миљурко Вукадиновић
Ђорђе Јанић
Мирко Магарашевић
Никола Дробњаковић
Јанко Вујиновић
Подробније →

Додела награде Биљана Јовановић за 2016. годину

Среда, 27. децембар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Додела награде Биљана Јовановић за 2016. годину

Учествују:
Жарко Радаковић, добитник награде
Марјан Чакаревић
Славољуб Марковић
Подробније →

Лука Бешлагић Теорије експерименталне текстуалне продукције

ЛУКА БЕШЛАГИЋ
ТЕОРИЈЕ ЕКСПЕРИМЕНТАЛНЕ ТЕКСТУАЛНЕ ПРОДУКЦИЈЕ

Понедељак, 25. децембар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Разговори с разлогом:
Лука Бешлагић „Теорије експерименталне текстуалне продукције“
Факултет за медије и комуникације, Београд, 2017.

Учествују:
Дубравка Ђурић
Мишко Шуваковић
Ирена Јаворски
и аутор

Уређује и води Дејан Симоновић

Појмом „експериментална текстуална продукција“ означавају се различите неконвенционалне књижевне праксе које се, почевши од појаве послератних неоавангардних текстуалних покрета, поступно везују за метајезичку ауторефлексију и продор теоријског говора у тело првостепеног дискурса књижевности. Тако настали модуси субверзивне текстуалности захтевају нове форме теоретизације, које се проблематизују у књизи Луке Бешлагића.
Кроз три централна поглавља обрађују се три теоријско-проблемска оквира: (1) радикални лингвистички скептицизам и језичко-критичка позиција немачко-аустријске филозофије језика; (2) француска структуралистичка и постструктуралистичка епистемологија текстуалности; (3) релација теоријског и књижевног писма, којом се испитују сложени процеси уодношавања та два дискурзивна регистра, те немогућност да се ови дискурси разграниче.
Теоретизација експерименталне текстуалне продукције мора уважити савремене трансдисциплинарне теоријске приступе, али и усвојити трансдисциплинарно хибридно писмо – облик теоретизације који специфичности теоријског дискурса полижанровски повезује са реторичким стратегијама књижевности.

Лука Бешлагић (Београд, 1985) завршио је основне студије на Факултету за медије и комуникације Универзитета Сингидунум, где је стекао и звање мастера комуникологије. На докторском студијском програму Трансдисциплинарне студије савремене уметности и медија, при ФМК, одбранио је докторску дисертацију „Теорије савремене експерименталне текстуалне продукције“. Бави се хибридним трансдисциплинарним теоријама у пољу хуманистике. Објављује радове у научним, стручним и књижевним часописима (AM: Journal of Art and Media Studies, ProFemina, Српска политичка мисао, Преплитања и укрштања: хибридност у књижевности, Агон, Proletter). Аутор је експерименталних текстова који материјализују описана теоријска истраживања, те књиге Два говора романа (2012), у којој се полижанровски уодношавају теоријски и књижевни дискурс. Ради као доцент на Факултету за медије и комуникације.

Нина Живанчевић и Александра Манчић

Петак, 22. децембар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Разговори с разлогом:
Нина Живанчевић „Оно што се памти“ (Корнет, 2017)
Александра Манчић „Егзотизам и канибализам“ (Службени гласник, 2017)

Учествују:
Нина Живанчевић
Александра Манчић
Павле Ћосић

Уређује и води Дејан Симоновић
Подробније →

Сећање на Брану Петровића

Четвртак, 21. децембар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Годишњице:
Сећање на Брану Петровића (1937–2002)

Учествују:
Радивоје Микић
Мирјана Стефановић
Ибрахим Хаџић
Петар Цветковић

Бранислав Петровић (7. април 1937 – 26. септембар 2002) је био српски песник. Рођен је 1937. године у селу Бјелуша које сада припада општини Ариље. Гимназију је завршио у Чачку. Студирао је на Правном факултету а дипломирао је на Филолошком факултету у Београду на одсеку за југословенску књижевност и српски језик.
Радио као новинар у „Борби“, колумниста у НИН-у, уредник у часописима „Видици“ и „Српски књижевни гласник“, уредник у Издавачком предузећу „Просвета“. Избор из колумни које је објављивао у НИН-у, објавио је у књизи „Квадратура круга“. Освајао је више награда за своју поезију. Његове песме, поеме и приче налазе се у бројним антологијама и зборницима.

Збирке песама
Моћ говора
Градилиште
О проклета да си улицо Риге од Фере
Предосећање будућности
Трагом прах
Све самљи
Одбрана света
Изабране песме
Да видиш чуда
Жежевасион (књига из песникове заоставштине објављена постхумно)