Посвета: Данило Николић

nikolicdanilo02
Посвета: Данило Николић

Понедељак, 29. мај у 19 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Посвета: Данило Николић
Говоре:
Слађана Илић
Васа Павковић и
Сена Михаиловић

На почетку и на крају трибине емитоваће се аудио, односно видео записи: део емисије „Детињство“ Светлане Беце Ненадовић, 27. 2. 1998, Радио Београд, која је у целини објављена и у њеној 5. књизи серијала „Дете је отац човека“ (РТС издаваштво, 2010), и видео снимак: део ТВ емисије „Јесења свила“, РТВ Војводине, јул 2002. година.

Уређује и води Дејан Симоновић

Повод овог разговора је ауторова прва збирка прича Мале поруке (1957), којом је пре шездесет година најављен „приповедач од расе“, и са којом је аутор „избио видно и заузео своје место у нашој савременој прози“, како је о књизи својевремено писао Стеван Раичковић. Разговараћемо о великом „прозоловцу“ српске књижевности.

„Живећи дуго, видео сам: људи су деца у песку. Стално руше оно што су други саградили. И, као деца, стално траже нову играчку. Некад је то књига, некад идеја, покрет, идеологија.
Видео сам неке бесмртнике како присуствују сопственим сахранама. И схватио да су разни изми само израз нашег очаја пре делима великих мајстора. Због немоћи.

И мени је, као и свим уметницима, мало похвала. Па ћу им придодати сопствене. То јест, оне које се тичу наметнутих или помодних праваца, књижевних поступака. Држао сам се једног запажања Андрићевог. Упркос свим променама, казао је, жена још увек носи девет месеци. Па сам, осећајући притисак да поклекнем, одмакао перо у страну. А кад сам се, после петнаест година, вратио писању, нисам хајао ни за једну кампању. Ни за херметичку прозу, ни за ону о периферијским типовима, ни за роман тока свести; понајмање за теме које су тренутно на дневном реду. Некад партијске, некад религиозне.“
(Данило Николић, „Пред цртом за сабирање“)

Данило Николић рођен је 1926. године у Сплиту. Детињство и рану младост провео је у Метохији. У Радио Београду је провео радни век на разним дужностима – сарадника, новинара, уредника, драматурга. У пензију је отишао са места уредника у Драмском програму.
Добитник је бројних књижевних награда и признања за своје збирке прича и романе. Написао је и неколико књига за децу, радиодрамских и телевизијских текстова, од којих су неки такође награђени. Критички текстови о његовим књигама досежу број од око 300 библиографских јединица.
Приповетке Данила Николића преведене су на енглески, руски, литвански, мађарски, македонски, чешки, словеначки, румунски, немачки и кинески језик. Заступљен је у готово свим антологијама и зборницима српске приче XX века.
Био је члан Удружења књижевника Србије и Српског књижевног друштва. За живота је спадао у најчитаније писце своје генерације, о чему су библиотекари сведочили овако: „Увек се са занимањем тражи нова књига Данила Николића – ’тихог корачника према Нобелу’ (како га неки називају).“
Преминуо је 6. фебруара 2016. године. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

ДЕЛА

Збирке приповедака:

Мале поруке
Повратак у Метохију
Списак грешака
Списак заслуга
Проветравање владара
Улазак у свет

Романи

Власници бивше среће
Краљица забаве
Фајронт у Гргетегу
Фотокерамика господина Цебаловића
Јесења свила
Мелихат из Глог
Коректор
Списак будућих покојника

Мемоарска проза

Велика празна река
Прах за позлату
Црта за сабирање
Дани без Стевана

Објавио је антологију Последње приче написане руком
Дела Данила Николића су адаптирана и извођена и у позориштима, и на телевизији.
Писао је приче и радио-драме за децу.

Награде и признања

Награда „Лазар Вучковић“ за приповетку „Улазак у свет“, Приштина, 1988.
Повеља за један од најбољих романа деценије 1981-1991 за роман „Власници бивше среће“, Београд, 1991.
Нолитова награда за роман „Краљица забаве“, Београд, 1995.
Награда „Бора Станковић“ за роман „Краљица забаве“, Врање, 1996.
Награда „Бранко Ћопић“ за роман „Краљица забаве“, Београд, 1996.
Андрићева награда за збирку прича „Улазак у свет“, Београд, 1998.
НИН-ова награда критике за роман „Фајронт у Гргетегу“, Београд, 1999.
Златни бест-селер за роман „Фајронт у Гргетегу“, Београд, 1999.
Награда „Меша Селимовић“ за роман „Јесења свила“, Београд, 2002.
Хит-либер за роман „Јесења свила“, Београд, 2002.
Златни крст кнеза Лазара за укупно књижевно дело, Грачаница, 2004.
Златни хит-либер за роман „Мелихат из Глог“, Београд, 2005.
Награда „Стеван Пешић“ за прозу, Нови Сад/Ковиљ, 2007.
Награда „Вељкова голубица“ за целокупно приповедачко дело од изузетне уметничке вредности остварено на српском језику, Сомбор, 2009.

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Dejan Simonovic