Сећање
Драги Бугарчић
(20. октобар 1948. – 2. март 2024)
Српско књижевно друштво
Француска 7, Београд
Петак, 31. мај у 19 сати
Говоре:
Васа Павковић
Марко Паовица
Илија Бакић
Води: Ненад Милошевић
На многа бесмислена питања, међу којима је и уобичајено „због чега пишем“, не умем да одговорим. Не знам зашто пишем. Или могу да дам погрешан одговор: пишем да бих описао степеништа којима сам се пењао и силазио у животу, попут реке понорнице која увире у земљу да би из ње извирала. Степеници по којима се корача и по којима клизе, теку сенке, не само људске. У Вршцу постоји изломљено терасасто степениште на падини Брега које су стари варошани прозвали Калваријом. Одговор би могао да буде и питање: зашто пишем о стубишту? Због чега се моја генерација деценијама успињала малом Калваријом, изграђеном век раније?… Шта наводи и друге да пишу о степеништима?
Свака поетика је мало комична.
Драги Бугарчић