Трибина Српског књижевног друштва
Сећање на Светлану Велмар Јанковић
Уторак, 9. април у 19 сати
Француска 7, Београд
Учествују:
Славица Гароња
Гојко Божовић
Јелена Милић
Води: Мирјана Митровић
Поводом десетогодишњице смрти Светлане Велмар Јанковић, говорићемо о месту и значају њеног опуса за српску књижевност.
После бљеска првог романа Ожиљак из 1956, Светлана Велмар Јанковић књижевношћу се бавила као уредник у часопису Књижевност и потом у издавачкој кући Просвета, све до 1990. године, када из штампе излази њен рома Лагум, у коме литерарно обрађује историјске и друштвене ломове који су утицали и на њен лични живот и на цело друштво.
Многе кључне историјске личности и догађаји постају окосница њених романа (Бездно, Нигдина, Востаније) и збирки приповедака (Дорћол, Врачар, Гласови, Записи с дунавског песка…), а њихово централно поприште је Београд. Објавила је и бројне есејистичке књиге и књиге за децу, међу којима је посебну пажњу привукла Књига за Марка.
Освојила је Нинову награду, Андрићеву, Бора Станковић, Меша Селимовић и бројне друге награде. Била је члан Српске академије наука и уметности.