Бојан Јовановић „Онирички код: Увод у антропологију снова“

БОЈАН ЈОВАНОВИЋ
„ОНИРИЧКИ КОД: УВОД У АНТРОПОЛОГИЈУ СНОВА“

17-10-14_Oniricki kod_Bojan Jovanovic_PrePress

Четвртак, 23. новембар у 12 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Разговори с разлогом
Бојан Јовановић „Онирички код: Увод у антропологију снова“
ХераЕду, 2017.

Учествују:
Нада Благојевић,
Предраг Шарчевић,
Анђелка Цвијић,
Зорица Стабловић Булајић
и аутор

Уређује и води Дејан Симоновић

Са обиљем ониричког материјала великана и сасвим „малих“ људи, ова књига се не оставља тако лако, било да  сањамо или само уживамо слушајући снове других.
Бојан Јовановић je суптилно а подстицајно у маниру искусног истраживача „заборављеног језика“ људске душе, доказао да је ониричко предмет једне могуће антропологије. Смисао такве контекстуализације сна има за циљ да се свет разуме с друге стране стварности и рационалног искуства…

Из Предговора за Онирички код: увод у антропологију снова

Одређен, пре свега, као индивидуални доживљај, својеврстан мит појединца доступан у својој потпуности само сневачу, сан у комуникацијском систему једне заједнице омогућује његово препричавање и тумачење. Као спонтана творевина несвесног, он има своју значењску вишеслојност чије адекватно тумачење захтева одговарајући приступ. Зато се између омаловажавајућег занемаривања снова и труда потребног да се они протумаче налазе стереотипни сановници који нуде унапред утврђено значење одређених симбола који су израз духовног профила и идентитета појединца и као такви несводљиви на једноставан знак. Као облик савременог сујеверја којима се настоји задовољити знатижеља за брзим и олаким тумачењем израза нашег несвесног, сановници пренебрегавају основну чињеницу да су снови добоко индивидуални и да се њихова тајна не може открити неким општим, универзалним кључем.

Важност културног искуства за тумачење снова се огледа у откривању  идентичних ониричких садржаја и структура, па је у том смислу и искуство разумевања снова значајно за проучавање митова и традиционалних форми народног стваралаштва. Фројдова дистинкција манифестног и латентног сна инспирисала је нова културолошка проучавања и утицала на дефинисање циљева социолошких истраживања заснованих на функционалном методу. Антрополошки приступ сновима претпоставља диференцирање предмета разматрања на област у којој се снови доводе у непосредну везу са животном праксом и на сферу у којој се транспоновани механизам сна може препознати у разноврсним облицима културе.

Књига Онирички код резултат је ауторових настојања да сагледа човека као биће које сања, ствара и остварује снове. Рођен из духа примарне виртуелне реалности, homo somnians исказује у миту, ритуалима и религији свој креативни онирички потенцијал. Помоћу снова продужава реалност културе ка откривању заборављеног, оличеног темељима старих храмова, и наговештају будућности. Тежња да успостави контролу над сновима изражена је у настојању да ониричко искуство угради у стратегију свог односа према смрти, а могућношћу њеног преиначења помери границе стваралаштва.

Од веровања да су последица деловања натприродних, божанских сила до схватања да су резултат активности мозга током спавања, снови су различито доживљавани и тумачени, али је искуство друге реалности током сневања упућивало на њено постојање. Повезано како с актуелним тако и са давним, архаичним културним наслеђем, оно је у најширем антрополошком контексту посебно изражено у религијском, митолошком и обредном искуству. Зато антрополошка знања о њима омогућују да се боље осветли феномен сна и адекватно приступи тумачењу његових садржаја и порука. Суштина атрополошког приступа сновима огледа се у контекстуалном сагледавању и тумачењу, који  подразумева њихову вертикалну димензију која сеже до архаичних слојева и облика древне праксе. С друге стране, сазнања до којих се долази проучавањем снова доприносе разумевању културе, односно оних њених несвесних и ирационалних аспеката изражених у миту, религији и обредима. Укрштај ових различитих праваца истраживања конституише условну дисциплину чији би предмет истраживања био откривање и утврђивање правила ониричког искуства.  Активирањем тог богатог искуства постајемо свесни значаја ониричког које омогућује одговарајуће разумевање и тумачење несвесних садржаја, не само у традиционалним, већ и у савременим облицима стваралаштва. Сагледано са тог становишта, ониричко је предмет једне могуће антропологије сна, а ова књига је прилог њеном заснивању.

Б. Јовановић

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Dejan Simonovic