Трибина: Cat Painters: An Anthology of Contemporary Serbian Poetry

cat-paintersПонедељак, 13. фебруар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Антологија савремене српске поезије у Америци:
„Cat Painters: An Anthology of Contemporary Serbian Poetry“
Dialogos Press, New Orleans, 2016
Уредиле Биљана Д. Обрадовић и Дубравка Ђурић

Говоре:
Ненад Милошевић
Светлана Томић
Дејан Илић
Дубравка Ђурић
Своју поезију читају аутори песама заступљених у антологији

Уређује и води Дејан Симоновић

Предговор: Чарлс Бернстин
Насловна страна: Милета Продановић
Рецензије за антологију написали: Марџори Перлоф, Џером Ротенберг, Рејчел Блау ДуПлези, Ричард Џексон, Рон Силиман и Стефани Сандлер
Подржало: Министарство културе и информисања Републике Србије
(О антологији видети на: https://jacket2.org/commentary/foreword-cat-painters#.WAvIgBXzlPA.facebook)

Још једном се показало да за српску поезију постоје интересовање и плодно рецепцијско тло и ван граница Србије, што је доказ њене виталности, снаге и значаја који превазилази локалне оквире.

Пре пар месеци у Сједнињеним Америчким Државама изашла је антологија под насловом Cat Painters: An Anthology of Contemporary Serbian Poetry (Мачке сликари: антологија савремене српске поезије), коју су уредиле и увод написале др Биљана Д. Обрадовић, песникиња, професорка на Универзитету Гзејвијер у Луизијани и др Дубравка Ђурић, песникиња и професорка на Факултету за медије и комуникације Универзитета Сингидунум. Књигу је објавила издавачка кућа Dialogos из Њу Орлеанса, а издање је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије. На насловној страни је репродуција слике Милете Продановића, београдског сликара и професора Факултета ликовне уметности, инспирисана аутопортретом Милене Павловић Барили. Предговор је написао један од најзначајнијих савремених америчких песника, Чарлс Бернстин, а својим рецензијама књигу су подржали угледни критичари, песници и професори Марџори Перлоф, Џером Ротенберг, Рејчел Блау ДуПлези, Ричард Џексон, Рон Силиман и Стефани Сандлер. Антологичарке су ову антологију посветиле Чарлсу Бернстину, који је се недавно представио београдској публици у Културном центру Београда, на Факултету за медије и комуникације и на Филолошком факултету, а захваљујући коме су и дошле у контакт, и Чарлсу Симићу, који је уредио претходне две антологије српске поезије на енглеском језику. Највећи део преводилачког посла урадила је Биљана Д. Обрадовић, а укључени су и преводи преко 30 угледних преводилаца који су преводили српске песнике на енглески.

Пројект антологије је амбициозно смишљен и реализован, обухвата 71 песника, са подробним белешкама о сваком аутору и преводиоцу, као и са детаљном библиографијом текстова о српској поезији и антологија српске поезије који су изашли у Србији и регији, као и у САД и библиографија избора српских песника који су се појавили у антологијама које представљају источно-европске поезије на енглеском језику. Све ове информације пружају добар оријентир за оне који ће се у будућности бавити српском поезијом. Рад на антологији трајао је око четири године.

Уреднице су желеле да англофоној али и светској публици пруже једну репрезентативну антологију која ће показати неколико генерација песника рођених између 1941. до 1981. године. У антологији су представљене песме Вујице Решина Туцића, Јудите Шалго, Каталин Ладик, Љиљане Ђурђић, Стевана Тонтића, Мирка Магарашевића, Слободана Тишме, Слободана Зубановића, Драгана Ј. Ристића, Раше Ливаде, Душка Новаковића, Радмиле Лазић, Новице Тадића, Владимира Копицла, Војислава Деспотова,  Братислава Р. Милановића, Стане Динић Скочајић, Славољуба Марковића, Саше Вежић, Иване Миланков, Милована Марчетића, Александра Сокнића, Верице Живковић, Милана Ђорђевића, Милоша Комадине, Миодрага Раичевића, Николе Вујчића, Кајоко Јамасаки, Нине Живанчевић, Снежане Минић, Данице Вукићевић, Јелене Ленголд, Звонка Карановића, Живорада Недељковића, Драгана Јовановића Данилова, Војислава Карановића, Дубравке Ђурић, Биљане Д. Обрадовић, Јасне Мањулов, Дејана Илића,  Милорада Ивића, Ненада Милошевића, Милана Орлића, Марије Кнежевић, Јелене Маринков, Саше Јеленковића, Дејане Николић, Владислава војновић, Ласла Блашковића, Ота Хорвата, Срђана Ваљаревића, Ане Ристовић, Наташе Жижовић, Ненада Јовановића,  Ксеније Симић-Муллер, Снежане Жабић, Милене Марковић, Јелене Керкез, Алена Бешића, Дејана Чанчаревића, Данице Павловић, Наталије Марковић, Енеса Халиловића, Драгане Младеновић, Јасмине Топић, Синише Туцића, Марјана Чакаревића, Маје Солар, Владимира Стојнића, Љиљане Јовановић и Јелене Савић.

Антологија обухвата неколико тенденција присутних у српској поезији од седамдесетих година 20. века до данас. Уреднице су се водиле идејом да покажу српску песничку сцену у свој њеној разноликости пракси, од наративне поезије која се бави свакодневицом, преко поезије која трага за трансценденцијом, до поезије која се усредсређује на песнички експеримент, а која је из већине досадашњих избора била изостављана. Поред поезије и аутора који припадају доминантном току савремене српске поезије, ауторке ове обимне антологије која обухвата 450 страна, укључиле су и маргиналне праксе, које у савременом канону српске поезије још увек нису препознате ни видљиве, али су у неким другим песничким културама битне: ауторе хаику поезије и оне који пишу песму у прози, на пример. Антологија обухвата и песничке радове представница мањинских група, као и оних песника и песникиња који/које не пишу на српском језику. Антологије нису телефонски именици, а то значи да никада не могу обухватити све ауторе и ауторке које делују у једној песничкој култури. Сваком антологијом антологичари и антологичарке на специфичан начин интервенишу у сам канон. Великом заступљеношћу песника рођених од краја 70-их до почетка 80-их антологичарке показују савремене тенденције српске поезије. Теме којима се песници баве, како је то приметила Рејчел Блау ДуПлесиз, крећу се у распону од егзила, рата и мира, свакодневног живота и љубави. Џером Ротенберг је истакао да је сама антологија динамично компонована и нуди нову поезију и нове поетике, које могу обогатити наше схватање шта је све у поезији могуће. Марџори Перлоф је истакла да су две песникиње, професорке и уреднице, од којих једна живи у Њу Орлеансу а друга у Београду, добра комбинација која је омогућила увид у софистицираност савремене српске поезије.

Facebooktwitterredditpinterestlinkedinmail

Dejan Simonovic