Награда “Биљана Јовановић” Соњи Веселиновић

САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ „БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ”

Жири за доделу Награде „Биљана Јовановић”, који је ове године радио у саставу Милица Ћуковић, Катарина Пантовић, Весна Тријић, Ана Стишовић Миловановић и Снежана Божић (председница), на електронској седници одржаној 10. априла 2021. године, донео је одлуку да Награда припадне Соњи Веселиновић за песничку збирку Проклизавање (Краљево: Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, 2020).

Одлука је донета већином гласова, а у  најужем избору нашла су се и дела Катарине Митровић Немају све куће двориште (Београд: PPM Enklava) и Енеса Халиловића Људи без гробова (Београд: Laguna). Подробније

Биљана Дојчиновић: Нова самој себи

Уместо трибине: О збирци поезије „Седмо небо“ са ауторком разговарала Мирјана Митровић

Фото: Драган Митић

„Ко је ова жена

У мојој хаљини и

Мом огледалу

Са лицем моје мајке“

Биљана Дојчиновић већ дуго се бави науком о књижевности и педагошким радом као редовни професор на Општој књижевности Филолошког факултета у Београду. Пројекат Књиженство којим руководи већ је стекао значајно место у афирмисању остварења српских књижевница које су стварале до 1915. и чији је допринос култури најчешће остајао неадекватно вреднован. Као песникиња, Биљана се сада представила својом првом збирком Седмо небо у издању Повеље.

Шта се то променило у теби или у твом окружењу, кад си после година педагошког рада на Филолошком факултету и научноистраживачког рада, нарочито значајног у оквиру пројекта Књиженство, одлучила да објавиш прву збирку поезије? Подробније

Ужи избор за Награду “Биљана Јовановић”

САОПШТЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ „БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ”

Жири за доделу Награде „Биљана Јовановић”, који ове године ради у саставу Милица Ћуковић, Катарина Пантовић, Весна Тријић, Ана Стишовић Миловановић и Снежана Божић (председница), на електронској седници одржаној 21. марта 2021. године, донео је одлуку да у ужи избор уђу следећа књижевна дела:

Лана Басташић, Млијечни зуби (Београд: Booka)

Соња Веселиновић, Проклизавање (Краљево: Повеља)

Катарина Митровић, Немају све куће двориште (Београд: PPM Enklava)

Енес Халиловић, Људи без гробова (Београд: Laguna).

Подробније

Услови за стицање статуса самосталног уметника у књижевности

КОНКУРС ЗА САМОСТАЛЦЕ

Као репрезентативно удружење у култури за подручје књижевног стваралаштва Српско књижевно друштво утврђује статус, води еиденцију самосталних уметника или стручњака у култури и стара се о правима која из тог статуса произлазе (ПИО и здравствено осгирање), у складу са Законом о култури и Правилником о ближим условима мерилима и критеријумима, као и поступак по захтевима лица за утврђивање статуса лица која самостално обављају уметничку или другу делатност у области културе

Право пријављивања на конкурс имају сви заинтересовани/е уметници/е, држављани Републике Србије, који/е делују у области књижевног стваралаштва, независно од тога да ли су у чланству СКД-а, а нису пријављени на обавезно социјално осигурање по билом код другом основу.

Да бисте се пријавили на конкурс потребно је да се јавите на имејл адресу skdsamostalci@gmail.com са кога ћете добити потребне обрасце и упутство за стицање статуса.

  1. Захтев за стицање статуса самосталног/е уметника/це (биће вам достављен имејлом као остала документација).
  2. Биографију и библиографију
  3. Очитану личну карту (или фотокопирану ако није чипована)
  4. Изјаву да нисте  пријављени на обавезно социјално (ПИО и здравство) осигурање по било ком другом основу.
  5. Податке о школској спреми са скеном дипломе навјшег завршеног степена
  6. Уверење о оствареном радном стажу издато од стране надлежне филијале Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање;
  7. Примерке објављених књига у штампаном или пдф облику
  8. Копије или скенове објављених радова (опционо)
  9. Изводе из прецензија и критика
  10. Линкове видео и аудио документације (опционо)

Наведену документацију можете достављате на имејл: skdsamostalci@gmail.com

Услови за стицање статуса самосталног уметника или стручњака у култури за подручје књижевног стваралаштва:

Одлучивање

Члан 4.

Подносилац захтева за утврђивање статуса, поред ближих услова, треба да од стране Комисије добије као мерило позитивну оцену резултата његовог бављења самосталном уметничком или другом делатношћу у области културе.
За све области културе Комисија ће, полазећи од мерила из става 1. овог члана, вредновати следеће:

1) квалитет уметничког или стручног дела, односно резултата рада;

2) континуитет обављања професионалне уметничке или друге делатности у области културе;

  • позитивну оцену меродавне стручне јавности;
  • јавну доступност уметничког или стручног дела, односно резултата рада;
  • допринос културном животу заједнице.

 

Члан 7.

  • (1) Подносилац захтева приликом подношења захтева репрезентативном удружењу за утврђивање статуса
  • лица која обављају самосталну уметничку или другу делатност у области културе, подноси и захтев за упис у Евиденцију лица која самостално обављају уметничку или другу делатност у области културе.
  • (2) Подносилац прилаже следећа документа:
  • 1) изјаву дату под моралном и материјалном одговорношћу да се уметничком или другом делатношћу бави професионално и самостално у виду занимања и да није обавезно социјално осигуран по другом основу;
  • 2) фотокопију личне карте;
  • 3) фотокопију доказа о последњем завршеном степену школовања или високом, вишем или средњем образовању одговарајућег образовног профила (диплома, уверење, сведочанство и сл.);
  • 4) уверење о оствареном радном стажу издато од стране надлежне филијале Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање;
  • 5) податке о адреси и контактима;
  • 6) доказе о професионалном раду: уговоре, потврде уметничких установа и других носилаца посла, програме, плакате, критике, рецензије, исечке из штампе, објаве на интернету и друге релевантне доказе;
  • 7) друга потребна документа по захтеву репрезентативног удружења (фотокопија радне књижице, фотокопија војне књижице и друга документа која су значајна за регулисање социјалних права подносиоца).

Самостални уметник

Ако сте књижевник (песник, приповедач, романсијер, есејиста, путописац, аутор међужанровских остварења – афористичар и друго):

Потребно је да имате:

  • две објављене књиге, или
  • једну објављену књига и књижевне текстове објављене у најмање три часописа, листа или сличним публикацијама, штампаним или електронским, од културног значаја, или
  • да сте заступљени у: школској лектири или уџбеничкој литератури или најмање у једној објављеној антологији, избору или панорами националне или стране књижевности, или зборнику посвећеном тематски једном аутору или периоду националне или стране књижевности.

Ако сте  драмски писац: 

Потребно је да имате:

  • два изведена или објављена драмска дела, или
  •  једно изведено или објављено драмско дело и три изведене радио драме.

Самостални стручњак у култури:

Ако сте теоретичар књижевности, историчар књижевности, књижевни критичар, антологичар, приређивач

Потребно је да имате:

  • једну објављену књигу, или
  • научне текстове или стручне чланке објављене у најмање три књиге (предговори, поговори, рецензије) или у најмање три часописа, листа или сличним публикацијама, штампаним или електронским, од културног значаја.

Приликом давања образложене оцене о испуњености услова за продужетак статуса уговори о објављивању имају исту вредност као и објављени преводи, а поновљена издања вреднују се равноправно с преводима објављеним први пут.

Уз ове посебне услове, потребно је да испуните и неке опште. То су:

  • да сте држављанин Републике Србије;
  • да имате пребивалиште на територији Републике Србије;
  • да нисте обавезно социјално осигурани по другом основу;
  • да се самосталном уметничком или другом делатношћу у области културе бавите професионално и самостално у виду занимања, ради обезбеђивања услова за живот и рад
  • да сте стекли високо, више или средње образовање одговарајућег образовног профила или, изузетно, да се најмање четири године професионално и самостално бавите уметничком делатношћу у области културе као основним занимањем независно од стеченог образовања, у случају да за профил самосталне делатности не постоји одговарајуће образовање у систему образовања;
  • да остварујете резултате у професионалном бављењу уметничком или другом делатношћу у области културе на територији Републике Србије, односно да испуњавате ближе услове, мерила и критеријуме предвиђене овим правилником.

 

Ближе критеријуме за стицање статуса самосталног уметника као и о самом статусу можете наћи у Правилнику о условима за стицање статуса који можете преузети овде.

За додатне информације можете се обратити на наведену мејл адресу или на телефон 011/2628892.

Двадесет година Српског књижевног друштва

Трећег марта 2001. године, на Филолошком факултету у Београду одржана је Оснивачка скупштина Српског књижевног друштва. На Оснивачкој скупштини у СКД су се учланила 124 афирмисана писца из Београда и других градова Србије. СКД је основано као асоцијација писаца удружена на сталешким принципима, с циљем очувања духовних и моралних вредности и материјалних интереса књижевне професије.

Извод из првог броја Књижевног магазина о оснивачкој скупштини Српског књижевног друштва можете преузети овде.

Владимир Копицл: Удаљени бубњеви лаког живота или ничим зауздано писање

Остаје нам она хамлетовска дилема, малко разблажена на – учествовати у тој мишоловци или не?- каже у разговору са Даницом Вукићевић овогодишњи добитник награде „Димитрије Митриновић“. Владимир Копицл награду је добио за роман „Пурпурна декада“, као и за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности

Пурпурна декада је први роман Владимира Копицла, Новосађанина који се до сада упорно бавио поезијом. Збирке су му награђиване, почевши од Бранкове награде 1979. Објављује књиге есеја, преводи (стахановски) и приређује антологије и зборнике, а и његова се дела преводе и заступљена су у антологијама и зборницима. Име Владимира Копицла најављује промишљено „ничим зауздано писање“.

Копицле, Владимире, увек сам се питала о подријетлу твога презимена? Па нешто о тому?

По расној теорији, а и њој насупрот, сва је прилика да индиректно потичем од Надчовека лично, а директно од оца и мајке. У родослову породице Копицл који је, у облику осредњег бонсаија, од 1810. до 1928. године, приљежно доцртаван у офису Слободног војног комунитета Петроварадин (данас 21000 НС, без црте), први именовани преци били су ми Ђура и Анастасија. То се касније, поводом мог оца и мајке, инверзно променило у Јованка и Рудолф, тако да с непотпуном одговорношћу могу да тврдим како потичем од Гетеа и браће Грим у непринципијелној коалицији с Вуком и Радичевићем. А после се у све то креативно умешао и мој младалачки концептуалистички саборац С. Шијан, са Шапером као Манијаком против манијака и Спиридоном Копицлом.

Једини уз мене преостали легитимни Копицл данас је ипак мој син, двадесетогодишњак Теодор, који је име добио по сремскокарловачком презимену своје баке, и који данас већ делује као млади дизајнер и медијски артиста. Његово уметничко име је Whopicl, чега се вероватно ни сам Шијан, уз сав свој вицмахерај, не би сетио, али Теодора данас сви у граду зову просто – Копицл.

То значи да је дошло време да ја изаберем неки други списатељски špicname, што ће се у најскорије време вероватно и десити. Подробније

Број 223-224 Књижевног магазина

Број 223 можете преузети овде

Број 224 можете преузети овде

КЊИЖЕВНИ МАГАЗИН број 223 (женски примерак)

јануар-јун 2020. године

У ПРВОМ ЛИЦУ

Јована Милованчевић: разговор са Златом Коцић – Лествичне метаморфозе душе /2

СУШТИ ПОСЛОВИ

Рада Стијовић, Двадесет први том речника САНУ/6

Владислава Ивковић Марковић, Исидора Ињац и Марјан Маринковић, Азбучник о Павићу /9

ГРЕЈАЊЕ СВЕТА (ПОЕЗИЈА)

Бојана Стојановић Пантовић /11

Гордана Смуђа / 12

Сузана Ђорђевић /14

Ања Марковић /15

КЛАСА, КЛАСИКА (из заоставштине знаменитих српских писаца)

Милица Мићић Димовска /16

БЕСКРАЈНИ ПРОЗНИ КРУГ (значајни српски писци, савременици)

Љубица Арсић /20

Татјана Јанковић /24

ПРОЗА НА ПУТУ (прозно стваралаштво младих)

Барбара Новаковић /26

Милица Шпадијер /28

ПРЕВОДНИЦА (преводи)

Луиз Глик (са енглеског превео Владимир Копицл) /31

Бајке, митови и предања Патагоније (са шпанског превела Силвија Монрос Стојаковић) /35

Елизабет Гаскел (са енглеског превела Јелена Витезовић) /37

КО ТО ТАМО ЧИТА (књижевна критика)

Јелена Ангеловски, Млади су само прсти на оловци (Јелена Ленголд, Мутни наговештај кише, Архипелаг, Београд, 2020) /40

Снежана Николић, (Ре)креирање идентитета (Радмила Петровић, Моја мама зна шта се дешава у градовима, ППМ Енклава, Београд 2020) /41

Весна Тријић, Поезија која се ангажује (Ненад Милошевић, Песме из лимба, Културни центар Новог Сада, 2019) /43

Јована Милованчевић, Године које је створила прича (Гузељ Јахина, Деца Волге, Самиздат Б92, Београд, 2018) /45

Александра Д. Матић, Стваралаштво жена у епохи идеологија (Славица Гароња Радованац, Жена и идеологија у српској књижевности, Фололошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2017) /47

Слађана Јаћимовић, Прича о књижевноисторијској мисли и њеним јунацима (Ненад Николић, Идентитет српске књижевности – прича о књижевноисторијској идеји, СКЗ, Београд, 2019)

Славица Гароња, Жиг – роман о трагању за идентитетом (Драган Гага Поповић, Жиг, Libretto, Београд, 2019) /50

Наталија Јовановић, Зашто треба да читамо књиге које не разумемо? (Радован Бели Марковић, Стојна ветрењача, СКЗ, Београд, 2020) /55

Ала Татаренко, Апокрифи и друга књижевна сведочанства о Бориславу Пекићу (Пре времена чуда, прир. Вуле Журић, Лагуна, Београд, 2020) /56

 

ФИУ (филозофија и уметност)

Олга Красић Марјановић, Океан Пекић – Борислав Пекић: Један испуњен живот и каријера /60

Јована Дишић, Фолклорни елементи у поезији Србољуба Митића /63

КОЛОСАЛНО ПАРАДОКСАЛНО (афоризми)

Александра Филиповић /66

Корице и ликовни прилози: Коста Миловановић, академски сликар

 

КЊИЖЕВНИ МАГАЗИН број 224 (мушки примерак)

јул-децембар 2020. године

У ПРВОМ ЛИЦУ

Сања Милић: разговор са Милом Ломпаром – Његош као апсолутни песник /2

СУШТИ ПОСЛОВИ

Милан Алексић, Треће коло критичког издања дела Иве Андрића /5

ГРЕЈАЊЕ СВЕТА (ПОЕЗИЈА)

Никола Живановић /8

Енес Халиловић / 8

Слободан Јовић /9

Спасоје Јоксимовић /11

Радомир Д. Митрић /14

КЛАСА, КЛАСИКА (из заоставштине знаменитих српских писаца)

Павле Угринов /17

БЕСКРАЈНИ ПРОЗНИ КРУГ (значајни српски писци, савременици)

Горан Петровић /21

Драган Станишић /24

Жарко Радаковић /26

ПРОЗА НА ПУТУ (прозно стваралаштво младих)

Коста Миловановић /27

Александар Ђукић /31

ПРЕВОДНИЦА (преводи)

Броњислав Мај (са пољског превела Бисерка Рајчић) /34

Јахим Топол (са чешког превела Бисерка Рајчић) /35

Петер Хандке (са немачког превео Жарко Радаковић) /38

Адам Загајевски (са пољског превела Бисерка Рајчић) /40

КО ТО ТАМО ЧИТА (књижевна критика)

Милета Аћимовић Ивков, Линија бола и коментари (Милосав Тешић, Привид круга, СКЗ, Београд, 2019) /43

Александар Б. Лаковић, Прошло преломљено кроз садашњу свест (Драган Лакићевић, Прохуја; Жетелица и Шумановић, Партенон, Београд 2020) /45

Горан Максимовић, Изузетност лирског говора (Тања Крагујевић, Ekstavaganza, Чигоја штампа, Београд, 2019) /47

Кристијан Олах, Од саучесника с љубављу (Писци Павићу: зборник радова, прир. Михајло Пантић, Библиотека града Београда, 2019) /50

Драган Бабић, Писац-историофаг, и коментари (Океан Пекић: зборник радова, прир. Михајло Пантић, Библиотека града Београда, 2020) /52

Милош Јоцић, Сабрана дела Саве Дамјанова (Сава Дамјанов, Искони бе слово, Агора, Зрењанин) /54

Милан Ђорђевић, Књига кратких текстова Петра Пеце Поповића (Петар Пеца Поповић, Пролећа у Топчидеру, КОВ, Вршац, 2019) /56

Жарко Миленковић, Криза мушкости (Мухарем Баздуљ, Последњи мушкарац, Вулкан издаваштво, Београд, 2019) /58

Владан Бајчета, Нови стари Матијевић (Владан Матијевић, Слобода говора, Лагуна, Београд, 2020) /60

Никола Маринковић, Сећање и заборав српског страдања (Анђелко Анушић, Легенда о в(ј)етром вијанима, Удружење књижевника Републике Српске, Бања Лука, 2019)

Игор Перишић, Подношљива лакоћа патње (Игор Маројевић, Остаци света, Дерета, Београд, 2020) /64

ФИУ (филозофија и уметност)

Сергеј Аверинцев, Бахтин, смех и хришћанска култура (са руског превела Мирјана Грбић) /67

КОЛОСАЛНО ПАРАДОКСАЛНО (афоризми)

Милан Р. Симић /74

Корице и ликовни прилози: Коста Миловановић, академски сликар

 

ПРЕМИНУО МИЛУТИН ПЕТРОВИЋ (1941–2020 )

Милутин Петровић рођен je 1. маја 1941 у Краљеву, а преминуо 28. децембра 2020. у Београду.

Школовао се у Нишу и Београду. Добитник је књижевних награда Бранко Миљковић за књигу Глава на пању, Дисовe наградe и наградe Милан Ракић за Књигу Промена, те наградe Васко Попа.

Спада међу најзначајније савремене српске песнике. Песме Милутина Петровића уврштене су у многе антологије и преведене на више страних језика. Био је уредник Књижевне речи, часописа Relations, главни уредник Књижевних новина. Био је покретач и главни уредник часописа Источник и Поезија.

Био је један од оснивача Српског књижевног друштва и председник првог Управног одбора СКД-а. Подробније

Дејан Симоновић: Око чега кружимо

Поводом збирке Безглаво, приче о заглављеним људима, са аутором Дејаном Симоновићем разговарала Мирјана Митровић.
Српско књижевно друштво, децембар 2020.

Видео:

Аудио: