Васа Павковић: Говор је утеха у нашој немоћи

Уместо Трибине СКД: О књизи Ехо Београда с аутором Васом Павковићем разговарала Мирјана Митровић

Ехо Београда, нова књига Васе Павковића, одаје оштро око искусног приповедача коме не промиче добра прича у жамору свакодневице, док се иза прецизне избрушености сваке од њих осећа сигурна рука поузданог књижевног критичара. Књига се међутим, прилично разликује од досадашњих Павковићевих збирки прича (Монструм и друге фикције, Мачје очи, Хипнотисан, Последњи штићеник ноћи, Мој живот на Марсу; Црнац у белој кошуљи. Досадашњи опус Васе Павковића чине и три романа, осам песничких збирки, осам књига критика, а подједнако је значајан његов рад на речнику САНУ, као и на превредновању неправедно заборављених писаца из наше књижевне баштине. Подробније →

 Боловање самосталних уметника

 Боловање самосталних уметника

  • Самостални уметник има право на новчану надокнаду почев од другог месеца боловања (привремене спречености за рад).

Први месец боловања

  • Боловање отвара изабрани лекар и издаје самосталном уметнику Извештај о привременој спречености за рад. На основу овог Извештаја удружење издаје самосталном уметнику Потврду да је привремено престао да обавља самосталну уметничку или другу делатност у култури због коришћења боловања. Фотокопије Потврде и Извештајa се носе у Секретаријат за социјалну заштиту и филијалу Пореске управе општине којој самостални уметник припада.
  • Доприноси за први месец привремене спречености за рад доприносе плаћа самостални уметник. Подробније →

Награда Биљана Јовановић: упутство за издаваче и ауторе

Због погоршане епидемиолошке ситуације, књиге за награду Биљана Јовановић ће се, до даљег, у канцеларији СКД-а примати петком од 11 до 13 часова.

Књиге се могу слати поштом на адресу: Српско књижевно друштво, Београд, Француска 7, са назнаком: „за награду Биљана Јовановић“.

Књиге (шест примерака) треба послати или доставити најкасније до 28. 01. 2021. године.

За обавештења: srpskoknjizevno@gmail.com

Онлајн рад Секретаријата СКД-а

Због погоршања епидемиолошке ситуације, Секретаријат Српског књижевног друштва ће до даљег радити онлајн, без физичког присуства у канцеларији.
Када се ситуација побољша, Секретаријат ће наставити рад на уобичајен начин, са уобичајеним радним временом.

За обавештења: srpskoknjizevno@gmail.com

Преминуо Коља Мићевић

У уторак 17. новембра 2020. године у Бањалуци је преминуо Коља Мићевић, песник, преводилац, музиколог, есејиста.

Рођен је 1941. у Бањалуци, где је завршио основну школу и гимназију. Завршио је студије Опште књижевности у Београду. Живео је и радио као самостални уметник у Бањалуци, Београду и Паризу.

Као плодотворан стваралац, оставио је богат, разноврстан и веома значајан опус.

Преводио је поезију, углавном с француског, повремено и са других језика, словеначког (Франце Прешерн), енглеског (Едгар А. По Целокупне песме на српски, девет верзија „Гаврана“ на француски), шпанског (Федерико Г. Лорка), италијанског (Данте Алигијери Комедија и Вита нова…). Превео и објавио све велике и минорне француске песнике у осам антологија и тридесетак књига од Трубадура до Стефана Малармеа и Пола Валерија: преводе Трубадура, Франсоа Вијона, Шарла Орлеанског, Мориса Сева, Жана де Ла Фонтена, Виктора Игоа, Жерара де Нервала, Стефана Малармеа, Жила Лафорга, Пола Валерија, Гијома Аполинера… Подробније →

Ђорђе Кубурић: Запливаћу пустим морем

Са Ђорђем Кубурићем разговара Даница Вукићевић, двадесет питања, двадесет одговора.

  1. Повод за наш разговор је твоја књига Клепсидра, ипак моје прво питање гласи: како је то бити песник, песник-библиотекар, домаћин књижевних вечери у Крупари?

На ово троглаво питање имам један одговор: бити песник, песник-библиотекар, домаћин књижевних вечери у Крупари значи бити Вавилоњанин, настањен у Кули; бити учен бунџија, разумети се у астрономију и математику; стремити небесима пентрајући се торњем без врха; бити читач у читаоници, читалац у поезији, зачињен Борхесом; значи отресати књиге са себе као изношено перје, и чувати их у сигнатурама алгоритма; крупити крхко знање са другим библиотекарима, писцима и читаоцима, чији број је замашан, али коначан.

  1. У нашој централизованој београдизам култури како изгледа културна, књижевна сцена у граду у којем живиш (Суботица), коме дајеш немали допринос преко књижевног живота у Крупари. Да ли можеш да издвојиш неки доживљај по било чему посебан а тиче се неког од твојих многобројних, повремено и знаменитих гостију?

Подробније →

Конкурс за награду “Биљана Јовановић” за књиге објављене 2020. године

Српско књижевно друштво расписује конкурс за награду „Биљана Јовановић“ за прозна, песничка и драмска дела први пут објављена 2020. године у штампаном издању. Изабрана и сабрана дела се неће узимати у разматрање.

Књиге (шест примерака, са назнаком: „за награду Биљана Јовановић“) треба послати најкасније до 28. 01. 2021. године на адресу: Српско књижевно друштво, Београд, Француска 7.

Жири ће радити у саставу: Снежана Божић (председница), Весна Тријић, Катарина Пантовић, Ана Стишовић Миловановић и Mилица Ћуковић.

Награда „Биљана Јовановић“ установљена је 2005. године. Додељује се уз континуирану подршку Министарства културе и информисања Републике Србије. Подробније →

Преминуо Иво Тартаља

Преминуо је Иво Тартаља, теоретичар и историчар књижевности, дугогодишњи професор Филолошког факултета Универзитета у Београду.

У Српском књижевном друштву је 5. марта 2018. године одржано књижевно вече, посвећено професору Тартаљи. Видео и аудио  запис овог догађаја.

Иво Тартаља је рођен 1930. године у Београду, где је завршио основну школу („Вук Караџић“) и гимназију („I мушка“). Преминуо је 5. новембра 2020. у Београду. Дипломирао је и докторирао (1961) на Филозофском факултету (филозофска група) Универзитета у Београду. Радио је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филозофског, потом Филолошког, факултета од 1955. до пензионисања 1995. године. Поред редовне наставе на Факултету изводио је течајеве за постдипломску наставу у Београду, Новом Саду и Приштини. По више семестара такође је одржавао наставу из теорије књижевности на новооснованим факултетима у Нишу и Крагујевцу. Од оснивања Института за књижевност и уметност (најпре Центра за теорију књижевности и уметности) радио је у екипи оснивача и више година као референт за естетику (1960-1968). Подробније →

Душан Недељковић: Главоња (аудио и видео)

ГЛАВОЊА

Душан Недељковић

О књизи разговарају:

Душан Недељковић

Мирјана Митровић

Уређује и води: Мирјана Митровић

Аудио запис…

Видео запис…

Нови роман Душана Недељковића Главоња већ самим насловом дефинише свог протагонисту. Главоња је „чедо београдског асфалта и неумерености“(како је Петар Пеца Поповић написао о Недељковићу). Од јунака претходних књига овог аутора али и других представника такозване урбане прозе, Главоњу издваја и издиже један нови елеменат: суочавање градског мангупа са првим али неумољивим знацима старења.