Филип Вишњић: 250 година од рођења

visnjicfilipgodisnjicanet1ГОДИШЊИЦЕ:
ФИЛИП ВИШЊИЋ, 250 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА

Понедељак, 16. октобар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Годишњице: Филип Вишњић, 250 година од рођења

Учествују:
Љиљана Пешикан Љуштановић
Бошко Сувајџић

Уређује и води Дејан Симоновић
Подробније

Црњански по повратку из емиграције

crnjanskipopovratkuizemigracijenetПонедељак, 9. октобар у 20 часова
Српско књижевно друштво,
Француска 7, Београд
Књижевни животи Милоша Црњанског:
Црњански по повратку из емиграције

Учествују:
Весна Перић
Предраг Петровић
Емилија Церовић

Чућемо и Црњанског како чита одломке из Романа о Лондону. Подробније

Небојша Ћосић Изабране приче

Чcosicnebojsaizabranepriceplakatетвртак, 5. октобар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Разговори с разлогом: Небојша Ћосић
„Изабране приче – Први део“
„Фантастична путовања – Изабране приче други део“
Учествују:
Стојан Ђорђић
Добривоје Станојевић
Води Живко Николић Подробније

Бојан Јовановић „Спасоносне невоље“

jovanovicbojanspasonosnenevoljeУторак, 3. октобар у 12 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Разговори с разлогом:
Бојан Јовановић „Спасоносне невоље“, књига песама
(Бранко Кукић, Градац К, Чачак, 2017)
Учествују:
Јован Пејчић
Слађана Илић
Добривоје Станојевић

Уређује и води Дејан Симоновић Подробније

Сећање: Душан Пувачић (1936–2017)

puvacic3

фото: породична архива

СЕЋАЊЕ: ДУШАН ПУВАЧИЋ (1936–2017)

Понедељак, 2. октобар у 19 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Сећање: Душан Пувачић (1936–2017)

Учествују:
Предраг Протић
Богдан А. Поповић
Гојко Ђого Подробније

Александар Баљак „Зидови на хоризонту“

baljakaleksandarzidovinahorizontuРАЗГОВОРИ С РАЗЛОГОМ
АЛЕКСАНДАР БАЉАК „ЗИДОВИ НА ХОРИЗОНТУ“

Понедељак, 11. септембар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Разговори с разлогом:
Александар Баљак „Зидови на хоризонту“, књига афоризама
(Архипелаг,  Београд,  2016)

Учествују:
Гојко Божовић
Александар Баљак

Уређује и води Дејан Симоновић

Афоризам од речи тражи максимум,
а од афористичара и више од тога.
Александар Баљак

Нова књига афоризама Александра Баљка, једног од најзначајнијих српских, и не само српских афористичара, садржи преко 2.700 афоризама на политичке, друштвене, историјске, менталитетске, културне и егзистенцијалне теме.
Бритки и духовити, Баљкови афоризми нас суочавају са парадоксима и болним местима наших живота.

Доласком „демократије” многи критичари и теоретичари прорицали су смрт сатири, па самим тим и афоризму, али било је и мудрих, темељних и луцидних тумача који су говорили управо супротно. Овај минијатурни књижевни род највише погодује модерном добу, које тражи брзину и економичност.  Афоризам и електронска комуникација се јако добро слажу, што је још један доказ његове моћи и виталности.
Александар Баљак

Александар Баљак (Црвенка, 1954), афористичар и антологичар.
Књиге афоризама: Убедили сте бога у мени (1982), У границама демократије (1988)Крвави провод (1995), Сумњиво окупљање речи (2000), Рат је први почео (2007).
Књиге изабраних афоризама: Афоризми (2007), Изабрани афоризми (2007; на македонском), Демократијада (2008).
Антологије: Историја афокалипсе (1987), W krzywym zwierciadle: antologia serbskich aforymów (2009; на пољском), Antologija srbskih aforizmov (2011; на словеначком).
Добитник је Признања за врхунски допринос националној култури које додељује Министарство културе Републике Србије (2011).
Књижевне награде: „Радоје Домановић“, „Милош Црњански“, „Бранко Ћопић“, „Јован Хаџи Костић“, „Драгиша Кашиковић“, „Равногорска награда“, „Вук Глигоријевић“ и „Смели цвет“.
Међународне књижевне награде: Награда „Торино у синтези“ за животно дело (Торино, 2016); Награда „Наџи Наман“ за укупно стваралаштво (Џуније, Либан, 2011); Награда „Типар“ за сатиричара године (Пљевља, 2009).
Превођен је на више страних језика (пољски, немачки, енглески, француски, шпански, италијански, руски, арапски, чешки, словачки, бугарски, румунски, дански, баскијски, белоруски, мађарски, македонски и словеначки).
Заступљен је у бројним домаћим и страним антологијама сатире.
Живи и ради у Београду.

Саопштење SEE Cult-a портала за културу Југоисточне Европе

Као оснивачи портала за културу Југоисточне Европе SEEcult.org, који већ 15 година предано прати и културу у Београду и целој Србији, равноправно промовишући институционалну и независну сцену и све области стваралаштва – од савремене уметности до културног наслеђа, а с обзиром на то да смо на овогодишњим конкурсима Министарства културе и информисања Србије и Секретаријата за културу Града Београда први пут од када постојимо добили безмало НУЛА динара, сматрамо неопходним да упутимо јавни апел и кажемо да је актуелна културна политика озбиљно угрозила нашу егзистенцију, али и да је ова ситуација симптоматичан показатељ да је опстанак целокупне културе у Србији доведен у питање.

seecult_logo

Одбијање суфинансирања производње медијског садржаја портала SEEcult.org о култури у Србији на конкурсу Министарства културе и информисања, уз образложење да се пројекат “Види културу” односи на редовне активности, показује драстично неразумевање како тренутне позиције културе у друштву, тако и суштине непрофитних медија који немају комерцијалну делатност, ујку у Америци или страног финансијера. С обзиром да целокупан садржај “редовних активности” производи мали посвећени тим, регистрован као удружење грађана, те “редовне активности” јесу пројекат, и то од националног значаја, који не може да опстане без подршке државе за континуирано промовисање вредности за које се и сама званично залаже.

Након више од 350.000 текстова у сопственој продукцији, које смо објавили од оснивања, доприносећи упознавању актера културне и уметничке сцене како у Србији, тако и у региону, надомештајући све акутније одсуство медијског простора за садржаје у култури и постављајући високе професионалне стандарде онлајн новинарства – о чему сведочи и свакодневно преузимање и републиковање наших текстова у медијима, као и бројни захтеви за медијска спонзорства и низ домаћих и међународних признања које смо добили, сматрамо да одбијање суфинансирања наших пројеката на конкурсима Министарства културе за савремено стваралаштво (осим скромно подржане видео продукције вођења кроз изложбе), дигитализацију културног наслеђа и за медије, као и на конкурсу Секретаријата за културу Београда, указује на све драстичнији, погубан однос према савременој културној продукцији, односно према видљивости културе и уметности, доступности културног и уметничког стваралаштва јавности, развоју публике, критичком сагледавању и валоризовању продукције у различитим областима, праћењу рада јавних институција и потреби конструктивне расправе о проблемима културне политике, развоју сарадње у Србији и у региону, као и према процесу европских интеграција и позиционирања културе као важног сегмента општег друштвеног развоја.

Као организација чији је главни, али не и једини пројекат – портал SEEcult.org, и која стога подједнако припада секторима и културе и медија, сматрамо да се кроз однос према нама – најстаријој и у региону јединственој информативно-културолошкој и документационој платформи, показује однос према целокупној култури. SEEcult.org, препознат као драгоцена платформа и у региону и шире, само је један од драстичних примера дисквалификације савремених културних вредности које чине идентитет грађанског друштва у Србији. Имамо зато дужност да укажемо надлежнима на свим нивоима да смо стигли до критичне фазе и да алармантно истиче време за неопходан заокрет који би зауставио суноврат културе, омогућио њен опстанак и створио услове за опоравак и развој.

Очекујемо да се доносиоци одлука суоче са кризним стањем, урушавањем културе и вредности на свим нивоима и да се озбиљно прихвате задатка који су им поверили грађани.

Први кораци у том правцу требало би да буду: проналажење решења за опстанак кључних тачака развоја културе – установа и организација, заштита професионализма и зауставаљање процеса партијског окупирања система културе који је довео до тога да се и у комисијама за расподелу јавних средстава ангажују нестручни кадрови који наносе штету и потиру мале, али важне и квалитетне примере, хитна измена регулативе о конкурсним процедурама која ће обезбедити транспарентну, стручну и објективну расподелу средстава пореских обвезника, у складу са одредбама Закона о култури о начелима културног развоја и остваривању општег интереса у култури, а пре свега повећање буџета за културу у 2018. години на најмање 1% државног буџета.

Апелујемо и на све институције, организације, струковна удружења и друге актере културне сцене, да се супротставе ретроградној културној политици, јавно искажу негодовање и заштите професију, а на колеге из медија да се посвете озбиљним проблемима са којима се суочава култура у Србији и допринесу јавној расправи о њиховом решавању.

Извор: портал SEEcult.org

Сусрет: Нина Живанчевић

zivancevicninaisceljenje

zivancevicninacrnjanskirecepcija

СУСРЕТ: НИНА ЖИВАНЧЕВИЋ

Понедељак, 12. јун у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Сусрет: Нина Живанчевић
„Исцељење“, збирка песама и
„Црњански и његов читалац“, монографија
(Издање: Мали Немо, Панчево)

Учествују:
Нина Живанчевић
Милан Орлић
Подробније

Андрић под окупацијом

andricdanoslobodjenjaАНДРИЋ ПОД ОКУПАЦИЈОМ

Понедељак, 5. јун у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Годишњице: Андрић под окупацијом
(Поводом 125 година од рођења Иве Андрића)

Учествују:
Жанета Ђукић Перишић,
Наташа Милићевић
Горана Раичевић Подробније

Књижевно стваралаштво Борислава Радовића

radovicborislav02Разговори с разлогом:
КЊИЖЕВНО СТВАРАЛАШТВО БОРИСЛАВА РАДОВИЋА

Петак, 2. јун у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Развори с разлогом:
Књижевно стваралаштво Борислава Радовића

Учествују:
Драган Стојановић
Александар Јовановић
Мина М. Ђурић
Марко Аврамовић
Подробније