Витолд Гомбрович Космос

plakatgombrovickosmosnetВИТОЛД ГОМБРОВИЧ „КОСМОС“

Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Петак, 8. децембар у 20 часова

Разговори с разлогом:
Витолд Гомбрович Космос
С пољског превела Бисерка Рајчић
ИК Прометеј, Нови Сад, 2017

Учествују:
Бисерка Рајчић
Дејан Симоновић

Уређује и води Дејан Симоновић

Космос је за мене био црн, пре свега црн, попут црног разливеног воденог тока пуног вирова, инхибиција, поплављених терена, попут црне воде која је носила хиљаде отпадака, а у њу је загледан човек – загледан у њу, а она га је шчепала – док је покушавао да је одгонетне, схвати, повеже у некакву целину… Црнило, ужас и ноћ. Ноћ испуњена необузданом страшћу, исквареном љубављу. Бог би га знао све чим… сматрам да ће ужас Космоса бити одгонетнут, али не брзо.
Витолд Гомбрович

Витолд Гомбрович (Witold Gombrowicz, 1904-1969) сматра се једним од најзначајнијих пољских и светских авангардиста, мада није припадао ниједном правцу ни групи писаца у међуратном периоду, а ни после Другог светског рата. Писао је приповетке, романе, дневнике и драме. Код нас је преведен тако рећи у целини. Његов стваралачки опус завршио се његовим последњим романом Космос, захваљујући коме се 1969. нашао на челу листе за Нобелову награду, у чему га је омела изненадна смрт и награду је добио Бекет.
Тема космоса којом се у роману бави донекле је аутобиографска. Његов аутор, као и многи други авангардисти, свет у коме живи види као хаос. Тако види и космос. Не као нешто уобличено и целовито већ саздано из делића, који се у извесним тренуцима слажу у целину. Космос је у бити љубавни роман. Веома оригиналан у погледу садржаја и форме. Гомбрович прича причу о двојици младића који долазе на одмор у Закопане, главни туристички центар Пољске. Изнајмљују собу у једном пансиону. На први поглед мирном. Међутим, од првог дана испоставља се да се у кући у коју су се сместили догађа низ тајанствених догодовштина и они уместо да се одмарају, постају детективи који истражују тајанствена догађања.
Роман се завршава неодгонетнутом тајном тих необичних догодовштина, а они се, као да се ништа није догодило, враћају у Варшаву. Своје дело у свом чувеном Дневнику Гомбрович назива „романом о стварању стварности, кроз међуљудске односе“ А с обзиром на форму крими романа дело је и „покушај организације хаоса“. Тренутан, наравно, јер се у том домену ништа трајно не може извести.“
Бисерка Рајчић

Dejan Simonovic