Представљање 55. Дисовог пролећа

ПРЕДСТАВЉАЊЕ 55. ДИСОВОГ ПРОЛЕЋА У СРПСКОМ КЊИЖЕВНОМ ДРУШТВУ

 Понедељак, 21. мај у 12 часова

Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” већ традиционално у последњој  недељи маја организује представљање манифестације Дисово пролеће у простору Српског књижевног друштва у Београду, Француска 7. Подробније

Ана Стишовић Миловановић: Књиге за Људмилу

Ана Стишовић Миловановић

Књиге за Људмилу: постмодерни романи Милисава Савића

Петак, 18. мај у 12 часова

Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Представљамо:

Ана Стишовић Миловановић

Књиге за Људмилу: постмодерни романи Милисава Савића

(Центар за културу, образовање и информисање „Градац“, Рашка, 2018)

Учествују:

Сава Дамјанов

Ана Стишовић Миловановић

Милисав Савић

Уређује и води Дејан Симоновић Подробније

Београд у новијем српском филму (1992- 2017)

ОКРУГЛИ СТО:

БЕОГРАД У НОВИЈЕМ СРПСКОМ ФИЛМУ (1992- 2017)

 Уторак, 15. мај у 13 часова

Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Округли сто: Београд у новијем српском филму (1992- 2017)

Организатор:

Књижевно друштво Хипербореја – Београдски књижевни часопис

Учествују:

Грег Декјур историчар филма

Иван Велисављевић, филмски критичар

Весна Перић, драматург, филмска теоретичарка и критичарка

Петар Јончић, филмски критчар и публициста

и Срђан Вучинић, есејиста (уједно и модератор округлог стола) Подробније

Даница Вукићевић: Ја, Клаудија и Мајка обрнутих ствари

ДАНИЦА ВУКИЋЕВИЋ

ЈА, КЛАУДИЈА, књига песама

МАЈКА ОБРНУТИХ СТВАРИ, књига прича

Среда, 9. мај у 20 часова

Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Разговори с разлогом:

Даница Вукићевић

Ја, Клаудија, књига песама (Пресинг, 2018)

Мајка обрнутих ствари, књига прича (Ренде 2017)

Учествују:

Надежда Пурић Јовановић

и ауторка

Уређује и води Дејан Симоновић

Подробније

Преминуо Борислав Радовић

У четвртак, 26. априла, преминуо је Борислав Радовић. Према песниковој жељи, сахрана ће бити обављена у кругу најуже породице.

Борислав Радовић је био један од најзначајнијих савремених српских песника, врстан преводилац, истанчани есејиста.

Рођен је 1935. у Београду. Завршио је студије Опште књижевности и теорије књижевности. Већи део радног века провео је као уредник у издавачкој делатности.
Подробније

Мирјани Митровић награда “Биљана Јовановић” за 2017. годину

НАГРАДА „БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ” ЗА 2017. ГОДИНУ ПРИПАЛА ЈЕ МИРЈАНИ МИТРОВИЋ ЗА РОМАН ХЕЛЕНА ИЛИ О НЕМИРУ

Мирјана Митровић
Жири за награду „Биљана Јовановић”, коју Српско књижевно друштво додељује за прозно, драмско или песничко дело, објављено први пут, који је радио у саставу: Слађана Илић, Владислава Војновић и Драгана В. Тодоресков (председница), на седници одржаној 26. априла 2018. године у најужи избор уврстио је романе Папирне диско кугле Драгославе Барзут (Red Box, Београд), Последња станица Британија Горана Гоцића (Лагуна, Београд) и Хелена или о немиру Мирјане Митровић (Лагуна, Београд). После дискусије одлучено је једногласно да се награда Биљана Јовановић додели Мирјани Митровић за роман Хелена или о немиру. Подробније

Пријава за стицање статуса самосталног уметника почев од трећег квартала 2018. године

Пријава за стицање статуса самосталног уметника
почев од трећег квартала 2018. године

Посредством Српског књижевног друштва можете да стекнете статус самосталног уметника ако делујете у области књижевности, без обзира да ли сте члан СКД-а или нисте.

Пријаве за стицање статуса самосталног уметника почев од трећег квартала (1. јула 2018. године) примамо закључно са 8. јуном ове године. Приспеле пријаве ће размотрити наша надлежна комисија и испитати да ли испуњавају критерујем за стицање статуса.

У основи, сатус самосталног уметника обезбеђује вама (и члановима ваше породице) право на здравствено и пензијско-инвалидско осигурање ако их не остварујете по неком другом основу, а на основу доприноса које уплаћује локална самоуправа.

Да бисте се пријавили на конкурс потребно је да доставите следећу документацију: Подробније

Милан Ковачевић ad honores

Субота, 28. април у 20 часова

Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Милан Ковачевић ad honores

Учествују:

Мило Петровић

Драгош Калезић

Коста Чавошки

Ирина Суботић

Драган Лакићевић

Текстове Милана Ковачевића чита Владимир Пјановић

Зоран Пешић Сигма: поезија, проза, драма…

РАЗГОВОРИ С РАЗЛОГОМ:

ЗОРАН ПЕШИЋ СИГМА: ПОЕЗИЈА, ПРОЗА, ДРАМА…

Понедељак, 23. април у 19 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Разговори с разлогом:
Зоран Пешић Сигма: поезија, проза, драма…

Разговарамо о делима Зорана Пешића Сигме објављеним током 2017. године:
Пастернаково уже, књига песама (Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево, 2017)
Стровалија − приче о месту са кога пропада наша последња нада (Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша, 2017)
Улица усамљених аутомобила роман у крхотинама (Народна библиотека „Стеван Сремац”, Ниш, 2017)
Улица усамљених аутомобила, драма(„Сцена”, Нови Сад, 2017)

Учествују:

Весна Тријић
и аутор

Уређује и води Дејан Симоновић

Зоран Пешић Сигма je рођен 1960. у Белој Цркви (Банат). У Нишу живи од 1978. године. Радио је у Студентском културном центру као уредник, главни уредник и в. д. директора од 1985‒1991. Од 1991. до 1999. године радио је у Дому културе у Нишу као уредник филмског програма, покретач и уредник Нишког аналитичара (летопис културе града Ниша, часопис за уметничку критику) и као главни уредник програма. Од 1999. ради у Нишком културном центру. Уредник је часописа за књижевност, уметност и културу Градинa.
Члан је Српског књижевног друштва и Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша.
Уредио је већи број књига за Студентски културни центар и Нишки културни центар.
Један је од тројице аутора Физистичког манифеста (1982) ( јединственог поетског покрета који је настао у Нишу), Епа о загађености Габровачке реке, изложбе Нови митски предели (мапе и колажи). Аутор је експерименталних телевизијских емисија и перформанса. Косценариста документарно-играног филма Упознајте Тома Лаха. Један је од оснивача клуба научне фантастике Лира.
Песме су му превођене на бугарски, румунски, мађарски, македонски, пољски, шпански и грчки језик.

Књиге песама:
Промаја, („Пегаз”, КОС, Београд,1983),
Оргијање празнине („Градина”, Ниш,1992),
Кактусова сенка – еп о страху („Кровови”, Сремски Карловци, 1993),
Удобност бесмисла („Просвета”, Ниш, 2004),
Воз за једног путника (Матична библиотека „Светозар Марковић”, Зајечар, 2008).
Варка – књига изгубљених визија (Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево, 2012)
Сродне душе, (Балкански књижевни гласник, Београд, 2015)
Пастернаково уже (Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Краљево, 2017)

Књиге прозе:
Hronike o Hloygeu (Самиздат, Ниш 1991, коаутор), Terra Marginalis („Стубови културе”, Београд 1997, коаутор),  Стровалија − приче о месту са кога пропада наша последња нада (Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша, 2017) и Улица усамљених аутомобила роман у крхотинама (Народна библиотека „Стеван Сремац”, Ниш, 2017).

Објављене драме:
Продавница смрти, („Градина”, Ниш, 2014), Улица усамљених аутомобила („Сцена”, Нови Сад, 2017).

Преведене књиге:
Воз за једног путника и Неухватљиво време двојезично у преводу Момчила Радића на грчки језик, у издању „Апопире”, Атина, 2012.
Воз за једног путника, у преводу Димитра Христова на бугарски језик, у издању ИК „Богианна”, Софија, 2013.
Варка, у преводу Ивана Антоновског на македонски језик, у издању „Македонија презент”, Скопље, 2013.

Награде и признања: „Кајухова награда” (1986), Награда Едиције „Исток-Запад”(2008), Награда „Тудор Аргези” (2015), Награда Балканског књижевног гласника (2015), Награда „Стеријиног позорја” за оригинални домаћи драмски текст (2017), Награда „Славиша Николин Живковић” (2017), Награда Града Ниша 11. јануар (2018).

За уреднички рад: Награда „Сергије Лајковић” (2010), „Светосавски печат” (2012. и 2015)

УЖИ ИЗБОР ЗА НАГРАДУ „БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ” ЗА 2017. ГОДИНУ

УЖИ ИЗБОР ЗА НАГРАДУ „БИЉАНА ЈОВАНОВИЋ” ЗА 2017. ГОДИНУ

Жири у саставу: Слађана Илић, Владислава Војновић и Драгана В. Тодоресков (председница) сачинио је ужи избор за награду „Биљана Јовановић”, коју Српско књижевно друштво додељује за прозно, драмско или песничко дело, објављено први пут.  У конкуренцији су биле 124 књиге различитих жанрова и поетичких полазишта. У ужи избор ушло је осам наслова (поређаних према азбучном реду презимена аутора): Подробније