Врт тајни и Врт наде: антологија женске приповетке

garonjaslavicaantologijazenskapricaplakatnetСреда 18. октобар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Aнтологија женске приповетке:
„Врт тајни“(први део)
„Врт наде“(други део)
Приредила Славица Гароња

Учествују:
Слађана Илић
Мирјана Митровић
Лаура Барна
Славица Гароња
Води: Живко Николић

ВРТ ТАЈНИ:
АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ЖЕНСКЕ ПРИПОВЕТКЕ ДО 1950.
(Вукотић медиа, 2016)

„Један век српске женске приповетке – колико обухвата ова Антологија – временски је распон у коме су први пут и комплексно сагледане књижевнице које су стварале приповедну прозу од 1854. до половине 20. века. Заступљена су следећа имена: Милица Стојадиновић Српкиња, Милка Гргурова, Драга Гавриловић, Лепосава Мијушковић, Јелена Димитријевић, Анђелија Лазаревић, Даница Марковић, Исидора Секулић, Смиља Ђаковић, Милица Јанковић, Мара Ђорђевић Малагурска, Јела Спиридоновић-Савић, Фрида Филиповић, Јелена Билбија и Милка Жицина. Одабране приповетке, њих укупно 35, сведоче о тематско-мотивској разноврсности, разуђености и провокативности, које обухватају све значајне стилске епохе и правце, различитих језичких дискурса и региона, простор и време од дубље фолклорне прошлости преко паланачке и београдске средине, од прича из Великог рата, до социјалне и модерне урбане тематике, љубави и еротике. То је раскошна лепеза једног дугог времена сазревања, углавно до сада неишчитане женске приче – респектабилних домета за неку будућу историју српске књижевности.

ВРТ НАДЕ:
АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ЖЕНСКЕ ПРИПОВЕТКЕ
ОД 1950. ДО ДАНАС (Вукотић медиа, 2017)

Замишљена као наставак антологије ВРТ ТАЈНИ, ова књига је, у једном срећном тренутку добила свој наслов захваљујући синтагми из једног интервјуа Светлане Велмар-Јанковић, која је свој доживљај младости након Другог светског рата назвала „добом наде“. Основну савремене женске приповетке у другој половини 20. века чини дубоко урбани доживљај живота савремене жене. Хронотоп прича наших књижевних савременица увелико је проширен. У одабраним приповеткама 20 књижевница (Светлана Велмар-Јанковић, Гроздана Олујић, Јара Рибникар, Вида Огњеновић, Милица Мићић Димовска, Љиљана Ђурђић, Боба Благојевић, Ана Шомло, Радмила Гикић Петровић, Мирјана Павловић, Љубица Арсић, Гордана Ћирјанић, Мирјана Митровић, Јелена Ленголд, Љиљана Дугалић, Стана Динић Скочајић, Весна Капор, Лаура Барна, Душица Милановић и Слађана Илић, широк тематски распон женске приче који иде од рефлекса историје (од светског рата до НАТО-бомбардовања), али и дубље метафизичке прошлости Балкана (римско царство, средњи век), до савремених урбаних, мушко-женских односа, женске самосвести као својеврсне побуне, са значајним искорацима и увидима у живот савременог човека и наше, све више дехуманизоване и обесмишљене цивилизације.

garonjaslavicavrttajnigaronjaslavicavrtnade

Филип Вишњић: 250 година од рођења

visnjicfilipgodisnjicanet1ГОДИШЊИЦЕ:
ФИЛИП ВИШЊИЋ, 250 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА

Понедељак, 16. октобар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Годишњице: Филип Вишњић, 250 година од рођења

Учествују:
Љиљана Пешикан Љуштановић
Бошко Сувајџић

Уређује и води Дејан Симоновић
Подробније

Црњански по повратку из емиграције

crnjanskipopovratkuizemigracijenetПонедељак, 9. октобар у 20 часова
Српско књижевно друштво,
Француска 7, Београд
Књижевни животи Милоша Црњанског:
Црњански по повратку из емиграције

Учествују:
Весна Перић
Предраг Петровић
Емилија Церовић

Чућемо и Црњанског како чита одломке из Романа о Лондону. Подробније

Небојша Ћосић Изабране приче

Чcosicnebojsaizabranepriceplakatетвртак, 5. октобар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Разговори с разлогом: Небојша Ћосић
„Изабране приче – Први део“
„Фантастична путовања – Изабране приче други део“
Учествују:
Стојан Ђорђић
Добривоје Станојевић
Води Живко Николић Подробније

Бојан Јовановић „Спасоносне невоље“

jovanovicbojanspasonosnenevoljeУторак, 3. октобар у 12 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Разговори с разлогом:
Бојан Јовановић „Спасоносне невоље“, књига песама
(Бранко Кукић, Градац К, Чачак, 2017)
Учествују:
Јован Пејчић
Слађана Илић
Добривоје Станојевић

Уређује и води Дејан Симоновић Подробније

Сећање: Душан Пувачић (1936–2017)

puvacic3

фото: породична архива

СЕЋАЊЕ: ДУШАН ПУВАЧИЋ (1936–2017)

Понедељак, 2. октобар у 19 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Сећање: Душан Пувачић (1936–2017)

Учествују:
Предраг Протић
Богдан А. Поповић
Гојко Ђого Подробније

Александар Баљак „Зидови на хоризонту“

baljakaleksandarzidovinahorizontuРАЗГОВОРИ С РАЗЛОГОМ
АЛЕКСАНДАР БАЉАК „ЗИДОВИ НА ХОРИЗОНТУ“

Понедељак, 11. септембар у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Разговори с разлогом:
Александар Баљак „Зидови на хоризонту“, књига афоризама
(Архипелаг,  Београд,  2016)

Учествују:
Гојко Божовић
Александар Баљак

Уређује и води Дејан Симоновић

Афоризам од речи тражи максимум,
а од афористичара и више од тога.
Александар Баљак

Нова књига афоризама Александра Баљка, једног од најзначајнијих српских, и не само српских афористичара, садржи преко 2.700 афоризама на политичке, друштвене, историјске, менталитетске, културне и егзистенцијалне теме.
Бритки и духовити, Баљкови афоризми нас суочавају са парадоксима и болним местима наших живота.

Доласком „демократије” многи критичари и теоретичари прорицали су смрт сатири, па самим тим и афоризму, али било је и мудрих, темељних и луцидних тумача који су говорили управо супротно. Овај минијатурни књижевни род највише погодује модерном добу, које тражи брзину и економичност.  Афоризам и електронска комуникација се јако добро слажу, што је још један доказ његове моћи и виталности.
Александар Баљак

Александар Баљак (Црвенка, 1954), афористичар и антологичар.
Књиге афоризама: Убедили сте бога у мени (1982), У границама демократије (1988)Крвави провод (1995), Сумњиво окупљање речи (2000), Рат је први почео (2007).
Књиге изабраних афоризама: Афоризми (2007), Изабрани афоризми (2007; на македонском), Демократијада (2008).
Антологије: Историја афокалипсе (1987), W krzywym zwierciadle: antologia serbskich aforymów (2009; на пољском), Antologija srbskih aforizmov (2011; на словеначком).
Добитник је Признања за врхунски допринос националној култури које додељује Министарство културе Републике Србије (2011).
Књижевне награде: „Радоје Домановић“, „Милош Црњански“, „Бранко Ћопић“, „Јован Хаџи Костић“, „Драгиша Кашиковић“, „Равногорска награда“, „Вук Глигоријевић“ и „Смели цвет“.
Међународне књижевне награде: Награда „Торино у синтези“ за животно дело (Торино, 2016); Награда „Наџи Наман“ за укупно стваралаштво (Џуније, Либан, 2011); Награда „Типар“ за сатиричара године (Пљевља, 2009).
Превођен је на више страних језика (пољски, немачки, енглески, француски, шпански, италијански, руски, арапски, чешки, словачки, бугарски, румунски, дански, баскијски, белоруски, мађарски, македонски и словеначки).
Заступљен је у бројним домаћим и страним антологијама сатире.
Живи и ради у Београду.

Саопштење SEE Cult-a портала за културу Југоисточне Европе

Као оснивачи портала за културу Југоисточне Европе SEEcult.org, који већ 15 година предано прати и културу у Београду и целој Србији, равноправно промовишући институционалну и независну сцену и све области стваралаштва – од савремене уметности до културног наслеђа, а с обзиром на то да смо на овогодишњим конкурсима Министарства културе и информисања Србије и Секретаријата за културу Града Београда први пут од када постојимо добили безмало НУЛА динара, сматрамо неопходним да упутимо јавни апел и кажемо да је актуелна културна политика озбиљно угрозила нашу егзистенцију, али и да је ова ситуација симптоматичан показатељ да је опстанак целокупне културе у Србији доведен у питање.

seecult_logo

Одбијање суфинансирања производње медијског садржаја портала SEEcult.org о култури у Србији на конкурсу Министарства културе и информисања, уз образложење да се пројекат “Види културу” односи на редовне активности, показује драстично неразумевање како тренутне позиције културе у друштву, тако и суштине непрофитних медија који немају комерцијалну делатност, ујку у Америци или страног финансијера. С обзиром да целокупан садржај “редовних активности” производи мали посвећени тим, регистрован као удружење грађана, те “редовне активности” јесу пројекат, и то од националног значаја, који не може да опстане без подршке државе за континуирано промовисање вредности за које се и сама званично залаже.

Након више од 350.000 текстова у сопственој продукцији, које смо објавили од оснивања, доприносећи упознавању актера културне и уметничке сцене како у Србији, тако и у региону, надомештајући све акутније одсуство медијског простора за садржаје у култури и постављајући високе професионалне стандарде онлајн новинарства – о чему сведочи и свакодневно преузимање и републиковање наших текстова у медијима, као и бројни захтеви за медијска спонзорства и низ домаћих и међународних признања које смо добили, сматрамо да одбијање суфинансирања наших пројеката на конкурсима Министарства културе за савремено стваралаштво (осим скромно подржане видео продукције вођења кроз изложбе), дигитализацију културног наслеђа и за медије, као и на конкурсу Секретаријата за културу Београда, указује на све драстичнији, погубан однос према савременој културној продукцији, односно према видљивости културе и уметности, доступности културног и уметничког стваралаштва јавности, развоју публике, критичком сагледавању и валоризовању продукције у различитим областима, праћењу рада јавних институција и потреби конструктивне расправе о проблемима културне политике, развоју сарадње у Србији и у региону, као и према процесу европских интеграција и позиционирања културе као важног сегмента општег друштвеног развоја.

Као организација чији је главни, али не и једини пројекат – портал SEEcult.org, и која стога подједнако припада секторима и културе и медија, сматрамо да се кроз однос према нама – најстаријој и у региону јединственој информативно-културолошкој и документационој платформи, показује однос према целокупној култури. SEEcult.org, препознат као драгоцена платформа и у региону и шире, само је један од драстичних примера дисквалификације савремених културних вредности које чине идентитет грађанског друштва у Србији. Имамо зато дужност да укажемо надлежнима на свим нивоима да смо стигли до критичне фазе и да алармантно истиче време за неопходан заокрет који би зауставио суноврат културе, омогућио њен опстанак и створио услове за опоравак и развој.

Очекујемо да се доносиоци одлука суоче са кризним стањем, урушавањем културе и вредности на свим нивоима и да се озбиљно прихвате задатка који су им поверили грађани.

Први кораци у том правцу требало би да буду: проналажење решења за опстанак кључних тачака развоја културе – установа и организација, заштита професионализма и зауставаљање процеса партијског окупирања система културе који је довео до тога да се и у комисијама за расподелу јавних средстава ангажују нестручни кадрови који наносе штету и потиру мале, али важне и квалитетне примере, хитна измена регулативе о конкурсним процедурама која ће обезбедити транспарентну, стручну и објективну расподелу средстава пореских обвезника, у складу са одредбама Закона о култури о начелима културног развоја и остваривању општег интереса у култури, а пре свега повећање буџета за културу у 2018. години на најмање 1% државног буџета.

Апелујемо и на све институције, организације, струковна удружења и друге актере културне сцене, да се супротставе ретроградној културној политици, јавно искажу негодовање и заштите професију, а на колеге из медија да се посвете озбиљним проблемима са којима се суочава култура у Србији и допринесу јавној расправи о њиховом решавању.

Извор: портал SEEcult.org

Сусрет: Нина Живанчевић

zivancevicninaisceljenje

zivancevicninacrnjanskirecepcija

СУСРЕТ: НИНА ЖИВАНЧЕВИЋ

Понедељак, 12. јун у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Сусрет: Нина Живанчевић
„Исцељење“, збирка песама и
„Црњански и његов читалац“, монографија
(Издање: Мали Немо, Панчево)

Учествују:
Нина Живанчевић
Милан Орлић
Подробније

Андрић под окупацијом

andricdanoslobodjenjaАНДРИЋ ПОД ОКУПАЦИЈОМ

Понедељак, 5. јун у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд

Годишњице: Андрић под окупацијом
(Поводом 125 година од рођења Иве Андрића)

Учествују:
Жанета Ђукић Перишић,
Наташа Милићевић
Горана Раичевић Подробније