Мирко Магарашевић „Антологија српске еротске поезије“

magarasevicmirkoantologijasrpskeerotskepoezije2Понедељак, 10. април у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Разговори с разлогом:
Мирко Магарашевић „Антологија српске еротске поезије“
(Академска књига, Нови Сад, 2016)
Учествују:
Мирко Магарашевић
и поједини аутори
Стихове казују:
Биљана Ђуровић
Небојша Кундачина
Уређује и води Дејан Симоновић

Представљање прве Антологије српске еротске поезије критичара, песника и антологичара Мирка Магарашевића, одржаће се у сали Српског књижевног друштва у понедељак, 10. априла 2017. у 20 часова у сали Српског књижевног друштва, Француска 7. Стихове изабраних песника казиваће глумци Биљана Ђуровић и Небојша Кундачина, а поглед на профил Антологије даће аутор и поједини песници.
Антологија српске еротске поезије прва је такве врсте у простору српског језика и културе. Песници ове антологије разноврсношћу својих гласова и храбрим изразом, веома изазовно, сведоче и потврђују како и колико еротска поезија тражи, сеже и мâми врхунце заноса и поноре страсти. Танка линија еротске инспирације у српској поезији зачиње се гласовима анонимних народних певача и хвата прве књижевне замахе у стиховима Симе Милутиновића, Његоша, Бранка и Лазе Костића, да би развила савремену еротску дубину тек од Црњанског, Петровића и Тишме, ка најбољим, ређим остварењима песника данашњице.

Предраг Бјелошевић “Снивачима, из несна”

bjelosevicpredragsnivacimaiznesnanaslovnaПетак , 7. април у 13 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Разговори с разлогом:
Предраг Бјелошевић Снивачима, из несна, књига песама
НБ „Стефан Првовенчани“, едиција Повеља, Краљево, 2017.
Учествују:
Милета Аћимовић Ивков
Дејан Алексић
и аутор
Уређује и води Дејан Симоновић
Подробније →

Бора Станковић – савремена тумачења

stankovicbora

 

Петак, 31. март у 20 часова
Српско књижевно друштво,
Француска 7, Београд
Годишњице: Бора Станковић – савремена тумачења

Учествују
Марија Грујић
Бојан Чолак
Уређује и води Дејан Симоновић

Значајни писци се отварају увек новим, другачијим приступима и тумачењима. Богатство и сложеност њиховог дела представља изазов на који се стално изнова одговара.

Поводом девет деценија од смрти Борисава Станковића, о свом виђењу Станковићевог дела ће нам говорити Марија Грујић и Бојан Чолак.

Марија  Грујић је ауторка студије Род и култура фрагментарности: Нечиста крв и Газда Младен Борисава Станковића. У овој студији ауторка превазилази оквире уобичајеног читања Станковићевог прозног стваралаштва као лирског реализма и отвара ново сагледавање Станковића у контексту родних и културних идентитета његових јунака, откривајући везу Бориног приповедачког проседеа са Прустовом прозом и филмовима Михаела Ханекеа.

Бојан Чолак се прозним и драмским стваралаштвом Борисава Станковића бавио у више студија, од којих је свакако најзначајнија монографија Роман патријархалне културе (Институт за књижевност и уметност, 2009) у којој је аутор пружио културолошко читање романа Газда Младен усредсређујући пажњу превасходно на однос патријархалне културе и мушкарца. Поред разматрања односа појединца и патријархата, и уопште културолошког читања Станковићевог дела, Чолак се посвето и поетичким истраживањима прозе једног од најзначајнијих српских књижевника ХХ века.

Соња Атанасијевић Велика лаж

atanasijevicsonjavelikalazПонедељак, 27. март у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Разговори с разлогом:
Соња Атанасијевић Велика лаж
Учествују:
Весна Тријић
Слађана Илић
ауторка
Уређује и води Дејан Симоновић

Роман Велика лаж је савремена, урбана прича која истражује како данашњи корпорацијски капитализам и дубоко дехуманизовано, а високо технолошки развијено друштво, утичу на породицу, љубав, пријатељство, на слободу људског бића. Другим речима прича о људима који покушавају да сачувају свој морални интегритет, а да истовремено не угрозе своју ионако неизвесну егзистенцију.

„Исприповедан из перспективе ембриона који доноси одлуку да се не роди, јер је људски свет у који треба да ступи пелцован од сваког добра а зло је постало његова званична вредност, нови роман Соње Атанасијевић оштра је критика друштва и алармантна опомена и позив свима да станемо на пут неконтролисаном затирању људскости и традиционалних вредности.

Радњу свог романа ауторка ситуира у једној од типичних мултинационалних компанија у којима је увећавање профита смисао сваког постојања и задатак претпостављен међуљудским односима. Стрес који јунакиња романа проживљава, непрестани мобинг и страх од отказа, иако препознатљиви као реалност савременог живота, у овом роману показаће се као најмање зло, односно као логична последица таквог устројства света који више није заснован на добру, моралу и саосећању.

У напетом финалу романа, алегоријска слика глобалне завере држава и корпорација представљаће шокантно отрежњење у којем ће сваки читалац моћи да се препозна… И да се коначно покрене.“

Уредница: Наташа Анђелковић

Борина недеља у Београду

leksikonbozjihljudiПетак, 24. март у 20 часова
Борина недеља у Београду: часопис Прича и „Лексикон божјих људи“
Учествују:
Славољуб Марковић
Живко Николић

Часопис „Прича“ је посвећен домаћој и светској причи, као и причи о причи. Објављује га, почев од 2006. године Књижевно друштво Свети Сава а уређује Славољуб Марковић. Досад је објављено 37 бројева. Као посебно значајна целина ово часописа, издваја се Српска прича XX века, досад објављена у једанаест свезака. Подробније →

СВЕТСКИ ДАН(и) ПОЕЗИЈЕ 2017

Чији се глас чује? – поезија, музика, реконерол
читања – слушања │ разговори  │  концерти  │  перформанси

20, 21. и 22. март

Културни центар Београда, Дом омладине Београда – “Разговори у књижари”, “Књижевни кафе” Гете института, Клуб Полет, Народна библиотека “Јован Поповић” Кикиндаsvetskidanpoezije2017

Поводом 21. марта – Светског дана поезије Културни центар Београда у сарадњи са бројним институцијама и појединцима већ дуги низ година крајем марта месеца окупља песникиње и песнике из света и Србије. Овогодишњи фестивал посвећен је гласу и музици текста, као и односу поезије и музике. Подробније →

Песнички конкурс Фестивал младих песника „Дани поезије“

Центар за културу и туризам града Зајечара расписује конкурс за учешће на 32. Фестивалу младих песника „Дани поезије“.

Циклус од десет необјављених песама, потписан шифром, (решење шифре, у посебној коверти, доставити са пријавом), умножен у четири примерка, послати на адресу:

Центар за културу и туризам Града Зајечара
Ул. Доситејева 1/5, 19000 Зајечар,
са назнаком /”за Фестивал”/.

32-festival-logo

Право учешћа имају песници и песникиње до 30 година старости који пишу на српском језику а немају објављену књигу. Пријаве доставити до 14. априла 2017. године. Песници чије радове одабере Стручни жири Фестивала стичу право учешћа на 32. Фестивалу младих песника „Дани поезије“ који ће се одржати од 24. до 27. маја 2017. године у Зајечару. Лауреат Фестивала стиче право на објављивање књиге. Рукописи се не враћају.

Додатне информације:
тел: 019/44-11-38
mail: centarzakulturu019@gmail.com

Сабране песме Милана Ракића

rakicmilanСрпско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Понедељак, 13. март
у 20 часова
Разговори с разлогом:
Сабране песме Милана Ракића
Приредио Јован Пејчић
(Издавач Neopress, Београд 2016)

Учествују:
Тања Поповић
Јован Пејчић

Уређује и води Дејан Симоновић
Подробније →

Трибина: Речи под лупом

dragicevicrajnarecipodlupomk1
Среда, 8. март у 12 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд
Разговори с разлогом: „Речи под лупом“, приредила Рајна Драгићевић
Учествују:
Даринка Гортан Премк
Стана Ристић
Јована Јовановић
Рајна Драгићевић
Симон Симоновић

Уређује и води Дејан Симоновић

Читаоци ове необичне и веома подстицајне књиге, Речи под лупом, зборнику радова о лексици српског језика, имаће прилику да прочитају серију од тридесет шест текстова сарадника Института за српски језик САНУ (као и њиховог ментора, др Рајне Драгићевић, професора Филолошког факултета Београдског универзитета, истовремено и уредника ове књиге), који су прилагођени широкој публици. Већина ових текстова објављена је у „Политици”, 2015. и 2016. године, у оквиру акције „Сачувајмо српски језик”, коју је покренуо „Политикин” лектор и новинар Градимир Аничић, а неки се први пут објављују.
Аутори текстова су: Неђо Јошић, Марија Ђинђић, Маријана Богдановић, Данијела Радоњић, Наташа Миланов, Слободан Новокмет, Јована Јовановић, Драгана Цвијовић, Милица Стојановић, Весна Николић, Ана Миленковић, Милена Јакић и Вања Миљковић.
Основна порука ове драгоцене књиге јесте да речи које свакодневно користимо и које су забележене у Речнику САНУ, речницима Матице српске и другим речницима откривају слику света и систем вредности говорника српског језика.